Mnogi odrasli koji danas sa strepnjom ulaze u zubarsku ordinaciju ne shvataju da koreni njihovog straha sežu mnogo dublje – u detinjstvo.
Možda su to zaboravljene epizode, možda sećanja na miris ordinacije, bušilicu, osećaj nemoći…
Ali mozak nije zaboravio.
Kao stomatolog koji radi sa pacijentima koji imaju jak strah od zubara, naučio sam jedno:
📌 Dentofobija se često ne stvara u odraslom dobu – već u ranom detinjstvu.
U ovom tekstu ćemo zajedno istražiti:
- kako detinjstvo oblikuje stav prema zubarima
- zašto se taj strah zadržava decenijama
- kako ga prepoznati, razložiti i prevazići
- i – najvažnije – kako sprečiti da se taj strah prenese na novu generaciju
🧠 Kako nastaje strah od zubara u detinjstvu?
Dete nije samo mali čovek.
Dete je biće emocije – sa još nerazvijenom logikom, samopouzdanjem i sposobnošću da razdvoji stvarno od uobrazilje. Kada dete iskusi neprijatnu ili bolnu situaciju kod zubara, to se ne registruje kao “neprijatan medicinski tretman” – već kao opasnost po opstanak.
Evo kako se to dešava:
🔹 1. Traumatična procedura bez objašnjenja
Detetu koje ne zna ni šta je karijes ni šta je bušilica, procedura može izgledati kao kazna. Ako uz to ne dobije objašnjenje, empatiju i kontrolu – dolazi do psihološke traume.
🧠 Dete pamti: “Zubar = opasnost + bol + nemoć.”
🔹 2. Grub ili nestrpljiv pristup stomatologa
Ako stomatolog viče, ne daje pauze, ne reaguje na plač, dete uči da je emocionalna sigurnost ugrožena.
Takvo iskustvo se često ne zaboravlja ni posle 30 godina.
🧠 Dete pamti: “Plačem, a niko ne staje. Znači da tu nisam siguran.”
🔹 3. Roditeljski uticaj – preneseni strah
Ako roditelj kaže:
😬 “Sad će zubar da ti izvadi zub ako ne budeš dobar!”
😨 “Ni ja ne volim zubara, ali moraš.”
…dete uči da je zubarska ordinacija mesto straha.
📌 Strah se ne nasleđuje genetski – već emocionalno.
🔹 4. Odsustvo pripreme i podrške
Ako dete dolazi na pregled bez prethodnog objašnjenja, igre, simulacije ili psihološke pripreme – oseća se kao da upada u nepoznat svet pun pretnji.
🧠 Dete pamti: “Ništa mi nisu rekli. A onda se sve desilo odjednom.”
🔁 Zašto se strah iz detinjstva zadržava i u odraslom dobu?
Mozak funkcioniše po principu asocijacija.
Ako je neko imao loše iskustvo kao dete, sam miris ordinacije, beli mantil ili zvuk bušilice može izazvati napad panike – i decenijama kasnije.
Kao što objašnjava dr Arthur Weiner u knjizi The Fearful Dental Patient, ovakvi strahovi postaju automatski refleksi – ako se ne prepoznaju i ne obrade.
👉 Telo pamti.
👉 Mozak ne zaboravlja.
👉 Ali dobra vest je – može se naučiti novo iskustvo.
🔧 Kako prepoznati da je strah “nasleđen iz detinjstva”?
Evo nekoliko znakova:
- Nemaš konkretno loše iskustvo iz odraslog doba, ali se bojiš zubara
- Ne možeš da objasniš zašto, ali ti se ruke znoje pri pomisli na pregled
- Sećaš se da si kao dete plakao kod zubara – i da niko nije reagovao
- Tvoji roditelji su se i sami bojali zubara
- Osećaš stid jer „nemaš razlog“ da se plašiš – ali se ipak plašiš
📌 Ako si se prepoznao – znaj da to nije slabost, već ostaci neobrađenog detinjeg straha.
🌿 Kako prevazići strah koji potiče iz detinjstva?
Dobra vest je: mozak je sposoban za promenu – u bilo kom dobu.
Evo nekoliko koraka koji vode ka isceljenju:
✅ 1. Priznaj i prihvati strah – bez stida
📌 “Plašim se jer moje dete nije bilo zaštićeno.”
To nije slabost – već znak da ti je stalo do kontrole i sigurnosti.
✅ 2. Potraži stomatologa koji razume psihologiju pacijenta
Biraj zubara koji:
- Komunicira jasno i smireno
- Daje pauze
- Poštuje tvoje granice
- Nudi savetodavni prvi pregled bez intervencije
📌 Dobar stomatolog leči zube. Izuzetan stomatolog leči i zube i strah.
✅ 3. Koristi vežbe relaksacije i tehnike disanja
Naučne studije i klinička praksa potvrđuju:
🧘♀️ Disanje (4-7-8),
🧘♂️ Vizualizacija sigurnog mesta,
🧠 Kognitivna restrukturacija misli
…pomažu u preoblikovanju reakcije tela na stres.
✅ 4. Postepeno izlaganje – korak po korak
Prvo samo idi do ordinacije.
Sledeći put sedi u čekaonici.
Treći put uđi i samo porazgovaraj.
Onda – ako želiš – pregled bez bušilice.
📌 Tvoje telo uči da je sada drugačije. Da si ti sada jači.
👶 Kako da decu zaštitimo od stvaranja straha?
Ako si roditelj ili ćeš jednog dana biti, ovo je dragoceno:
🧸 1. Nikad ne koristi zubara kao kaznu
❌ “Ako ne pereš zube, ideš kod zubara!”
✔️ Umesto toga: “Zubar ti pomaže da tvoj osmeh bude jak i zdrav.”
🧸 2. Pripremi dete kroz igru i priču
Kupi igračku-zubara. Gledajte crtaće sa pozitivnim zubarskim iskustvima. Pričaj detetu šta može da očekuje – jasno, ali smireno.
🧸 3. Idi s detetom na „poznanstvo“, ne odmah na intervenciju
Prva poseta neka bude samo upoznavanje prostora i osoblja – bez pregleda.
🧸 4. Tvoje ponašanje je model
Ako si i sam uplašen – ne pokazuj to.
Otvori vrata svom detetu za nov, oslobađajući odnos prema zubarskoj stolici.
🟢 Rana iskustva ne moraju biti životna presuda
Možda tvoje dete nije imalo zaštitu.
Možda ni ti nisi znao da može drugačije.
Ali danas znaš. I danas biraš.
📌 Strah iz detinjstva ne nestaje sam – ali može da se izleči pažnjom, razumevanjem i novim iskustvom.
Tvoj odnos prema zubaru ne mora više da bude bolna senka prošlosti.
Može postati simbol tvoje zrelosti, tvoje snage – i tvog neustrašivog osmeha.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: