Zamislite da vam se zubi kvare, ali od same pomisli na zubarsku stolicu osetite paniku. Srce lupa, dlanovi se znoje, a stomak se grči. Ako vam je ova scena poznata – niste sami. Strah od zubara, poznat i kao dentalna fobija, pogađa milione ljudi širom sveta.Srećom, postoji naučno dokazana metoda koja može pomoći – kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT). Ova terapija ne samo da smanjuje strah, već ljudima daje alate da se suoče sa njim – bez bežanja, suza i izgovora.
U ovom tekstu saznaćete kako KBT funkcioniše, zašto je efikasna i kako se primenjuje kod osoba koje se panično boje zubara – sve to na osnovu knjige Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety i mog dugogodišnjeg rada sa pacijentima.
Šta je dentalna fobija?
Dentalna fobija je intenzivan i iracionalan strah od stomatoloških procedura. Za razliku od obične nelagodnosti, fobija često vodi do potpunog izbegavanja zubara – čak i kada postoje ozbiljni problemi sa zubima.
Simptomi uključuju: napade panike pri pomisli na zubara, nesanicu noć pre zakazanog termina, drhtanje, znojenje, ubrzano disanje, osećaj gubitka kontrole.
Uzrok može biti traumatično iskustvo, loša komunikacija sa zubarom, osećaj nemoći ili gledanje uznemirujućih scena u medijima.
Šta je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)?
KBT je psihoterapijski pristup koji pomaže ljudima da prepoznaju i promene obrasce razmišljanja i ponašanja koji izazivaju anksioznost. Fokusira se na ovde i sada – na konkretne misli, osećanja i reakcije koje osobu sputavaju.
Osnovni principi KBT-a:
Misli, emocije i ponašanje su povezani – ako promenimo način razmišljanja, možemo promeniti i kako se osećamo i ponašamo.
Naučeni strah se može razgraditi – mozak se može istrenirati da ne reaguje panikom.
Postepeno suočavanje sa strahom donosi slobodu.
Kako KBT konkretno pomaže kod dentalne fobije?
Prema knjizi Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety, KBT se sprovodi u više faza koje zajedno menjaju način na koji osoba doživljava odlazak kod zubara.
1. Prepoznavanje negativnih misli
Pacijent uči da identifikuje automatske misli kao što su:
“Sigurno će boleti.”
“Zubar će vikati na mene jer nisam dolazio godinama.”
“Izgubiću kontrolu i doživeću napad panike.”
Terapeut pomaže osobi da te misli zameni realističnijim:
“Savremena stomatologija koristi efikasnu anesteziju.”
“Zubari su profesionalci – neće me osuđivati.”
“Imam pravo da kažem ‘stop’ u svakom trenutku.”
2. Vežbe izlaganja (sistemska desenzitizacija)
Pacijent postepeno pristupa onome čega se plaši – korak po korak, u tempu koji mu odgovara:
Nivo izlaganja
Primer zadatka
1 Gledanje slike stomatološke ordinacije
2 Slušanje zvuka zubarske turbine
3 Poseta stomatologu bez pregleda
4 Kratki pregled bez intervencije
5 Jednostavan zahvat uz podršku
Svaki korak se ponavlja sve dok ne postane prihvatljivo neprijatan – a onda se prelazi na sledeći. Ova metoda rasterećuje mozak i pokazuje mu da opasnost ne postoji.
3. Tehnike relaksacije i disanja
Knjiga ističe važnost kontrole fizičkih reakcija na strah.
Pacijenti uče:
Abdominalno disanje (duboko disanje stomakom)
Progresivnu mišićnu relaksaciju (napni pa opusti svaku grupu mišića)
Mindfulness (svesno prisustvo u trenutku bez osuđivanja)
Time se sprečava “lančana reakcija” – da jedan strah ne preraste u paniku.
4. Edukacija i psihološka priprema
Terapeut i stomatolog zajedno informišu pacijenta o svemu što će se dešavati tokom pregleda – bez iznenađenja.
Pravilo koje se često koristi u KBT:
“Bez iznenađenja, bez bola, bez stida.”
Praktični saveti koje pacijent može sam da primeni
1. Vodi dnevnik straha – Zapiši kada, gde i šta te je uplašilo. To pomaže da postaneš svestan okidača.
2. Koristi skalu 0–10 – Ocenjuj koliko ti je teško i vežbaj sa manjim strahovima.
3. Postavi realna očekivanja – Ne moraš odmah na vađenje zuba. Prvi korak može biti samo razgovor sa zubarom.
4. Vežbaj disanje pre spavanja – To će ti pomoći i u ordinaciji.
5. Dogovori signal za pauzu – Zubar i ti treba da znate kada želiš da zastanete.
6. Odaberi stomatologa koji ima iskustva sa anksioznim pacijentima.
Završna poruka:
Možeš naučiti da se ne bojiš
Strah nije slabost. On je signal koji se razume i prevazilazi.
Kognitivno-bihejvioralna terapija ne traži da se “ne bojiš”, već ti daje alate da ne dozvoliš da strah upravlja tobom.
Iz ličnog iskustva rada sa više od 2000 pacijenata – uključujući i one koji su plakali ispred ordinacije – mogu potvrditi:svako može da nauči kako da se izbori sa dentalnom fobijom.
Počni malim korakom – i svakim sledećim ćeš biti bliži zdravom, sigurnom i osmehnutom sebi.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: