Strah od stomatologa kod dece i mladih može biti nevidljiv sve do trenutka kada dete prvi put treba da sedne u zubarsku stolicu. Često se krije iza ponašanja koje roditelji tumače kao tvrdoglavost, lenjost ili preosetljivost. Međutim, rana identifikacija dentalnog straha je ključna – ne samo da bi se sprečilo pogoršanje oralnog zdravlja, već i da bi se dete sačuvalo od traumatičnih iskustava koja se kasnije mogu razviti u dentalnu fobiju.
Ovo poglavlje je vodič za roditelje koji žele da razumeju, prepoznaju i na vreme reaguju kada njihovo dete pokazuje znake straha od zubara. Zasniva se na savremenim istraživanjima i kliničkim smernicama iz knjige Dental Fear and Anxiety in Pediatric Patients: Practical Strategies to Help Children Cope.
1. Strah nije isto što i neposlušnost
Roditelji često pogrešno tumače detetovo izbegavanje odlaska kod zubara kao znak razmaženosti, manipulacije ili lošeg vaspitanja. U stvarnosti, dete koje odlaže odlazak kod stomatologa, koje se žali, plače ili izmišlja razloge da ne ide – možda zapravo pokazuje strah, ali nema razvijen emocionalni rečnik da ga izrazi.
Umesto kazne ili grdnje, potrebno je pažljivo posmatranje i razumevanje.
2. Rani znaci dentalne anksioznosti kod dece
a) Verbalni znaci
- Pitanja poput: „Da li će da boli?“, „Hoću li da krvarim?“, „Šta ako mi nešto loše urade?“
- Izjave kao: „Mrzim zubare“, „Neću da idem tamo nikad“, „Meni ništa ne fali“
b) Neverbalni znaci
- Napetost u telu kada se pomene zubar
- Stiskanje vilica, stomačne tegobe, ubrzano disanje
- Izbegavanje razgovora o zubima ili preusmeravanje teme
- Pojačana razdražljivost uoči zakazanog termina
c) Ponašajni znaci
- Učestalo odlaganje pranja zuba, čak i ako je ranije volelo da to radi
- Izmišljanje simptoma bolesti („Boli me stomak“ pred posetu stomatologu)
- Odbijanje da uđe u ordinaciju ili sedne na stolicu
- Bežanje, vrištanje ili stidljivo povlačenje
d) Telesni znaci (somatizacija)
- Glavobolje, mučnina, povraćanje, znojenje dlanova, ubrzan rad srca, tikovi – posebno uoči posete
3. Kada strah postaje problem: dijagnoza dentalne fobije
Iako je blag strah normalan, kod nekih dece on prerasta u ozbiljnu fobiju. Klinički, dentalna fobija kod dece može se dijagnostikovati kada:
- Dete izbegava stomatologa više od 6 meseci zbog straha
- Sam spomen posete izaziva paniku ili telesne simptome
- Strah je nesrazmeran objektivnoj situaciji
- Uzrokuje značajne teškoće u funkcionisanju (npr. dete ne spava pred termin, ne jede, povlači se iz društva)
4. Tipični uzroci straha kod dece
Razumevanje potencijalnih okidača pomaže roditeljima da prepoznaju uzrok:
- Predhodna bolna iskustva (loša iskustva sa anestezijom, bušenjem, vađenjem zuba)
- Nepoznat ambijent (mirisi, zvukovi, instrumenti)
- Gubitak kontrole (dete ne zna šta se dešava)
- Priče drugih ljudi (braće, vršnjaka, roditelja)
- Neprijatan stomatolog ili neljubazno osoblje
5. Kako da roditelji prepoznaju da dete “ne glumi”
Dete koje se zaista plaši pokazuje telesne i emocionalne reakcije koje je teško simulirati. Na primer:
- Znoje mu se dlanovi, srce mu ubrzano kuca, bledi ili se znoji
- Ne uspeva da racionalno objasni zašto ne želi kod zubara
- Ima panične napade, povraća, trpi bol samo da ne ide
- Odbija da razgovara o zubima ili zatvara uši kad se spomene zubar
Ako roditelj vidi ove znake, treba da shvati da je problem realan, a ne “dečija glupost”.
6. Šta NE treba da radite kao roditelj
- Nemojte govoriti: “Neće boleti” ako niste sigurni. Time gubite poverenje deteta ako dođe do bola.
- Nemojte pričati o svojim lošim iskustvima. Deca upijaju sve, posebno strahove.
- Nemojte koristiti zubara kao pretnju. (“Ako ne pereš zube, vodiću te kod zubara!”)
- Nemojte lagati. Ako nešto može boleti, bolje recite: „Možda će malo da boli, ali tvoj stomatolog zna kako da to učini što bezbolnijim.“
7. Šta MOŽETE uraditi kao roditelj
- Pripremite dete unapred, bez dramatičnosti.
“Idemo kod jednog doktora koji zna sve o zubićima. On će pogledati i reći nam kako da ih lepo čuvamo.” - Koristite knjige, crtaće i igru.
Postoje edukativne slikovnice i crtani filmovi koji prikazuju pozitivna iskustva kod zubara. - Primenite “Tell-Show-Do” tehniku kod kuće.
Pokažite ogledalce, dodirnite zubić, igrajte se “zubara”. - Pohvalite dete za hrabrost – ali bez preuveličavanja.
Umesto “Bravo, ti si pravi heroj!”, recite “Video sam da ti je bilo teško, ali si ipak otišao. To je hrabro!” - Birajte stomatologa koji zna kako da radi sa decom.
Ambijent, ton glasa, ljubaznost i iskustvo u radu sa decom čine veliku razliku.
8. Kada je vreme da potražite pomoć stručnjaka?
Ako ni nakon više pokušaja dete ne pristaje na pregled, ako ima jake telesne simptome straha, poremećaje sna, izraženu paniku ili regresiju (npr. ponovo kreće da piški u krevet), tada je vreme da se uključi dečiji psiholog ili terapeut.
Kognitivno-bihejvioralne terapije kod dece (KBT), posebno u kombinaciji sa igrom, pričom i tehnikama relaksacije, daju odlične rezultate u lečenju dentalne fobije.
Ljubav, znanje i strpljenje
Strah od zubara kod dece ne treba ignorisati niti potceniti. On je stvaran, često duboko ukorenjen i može ostaviti posledice na ceo život. Međutim, uz pažljivo posmatranje, razumevanje i pravilnu podršku, većina dece može naučiti da zubara ne treba da se plaši, već da ga vidi kao saveznika u očuvanju zdravlja.
Uloga roditelja u tom procesu je nezamenjiva. Roditelj koji razume strah svog deteta i zna kako da na njega odgovori – ne samo da pomaže u lečenju anksioznosti, već i gradi čvrstu emocionalnu povezanost i poverenje koje traje celog života.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: