Strah od zubara kod dece često se razvija vrlo rano, i ukoliko se ne prevenira, može da traje godinama i značajno utiče na zdravlje, ponašanje i odnos prema medicinskim procedurama uopšte. Prevencija dentalne anksioznosti je mnogo efikasnija od kasnijeg lečenja već razvijenog straha. Zato je način na koji dete prvi put dolazi u kontakt sa stomatologom od ključne važnosti.
1. Rana adaptacija: početak bez bola i potrebe
Jedna od najvećih grešaka koje roditelji (često iz neznanja) prave jeste da dete po prvi put vode kod zubara tek kada već postoji bol, infekcija ili potreba za većim zahvatom. Prvi susret sa stomatologom u takvom kontekstu često je stresan, bolan i bez mogućnosti postupnog privikavanja. To je plodno tlo za razvoj traumatskih asocijacija.
✅ Naučna preporuka:
Američka akademija pedijatrijske stomatologije (AAPD) preporučuje da prvi stomatološki pregled treba da se obavi najkasnije do prve godine života – odnosno, odmah po nicanju prvih zuba. U tom periodu, nema potrebe za bolnim zahvatima, a dete uči da je odlazak kod zubara deo redovne brige o zdravlju,a ne mesto za „kaznu“.
2. Uloga roditelja: prva poruka dolazi od vas
Deca uče strah i poverenje posmatranjem – najpre svojih roditelja. Ako roditelj pokazuje nervozu, priča o sopstvenim lošim iskustvima ili koristi zubara kao pretnju („ako ne opereš zube, vodiću te kod zubara da ti buše zub!“), dete već formira negativnu sliku pre nego što uopšte vidi stomatološku ordinaciju.
✅ Praktične preporuke:
- Ne pokazujte lični strah pred detetom. Ako vi imate dentalnu anksioznost, neka dete ide sa drugim članom porodice koji to nema.
- Nikada ne koristite zubara kao kaznu ili pretnju.
- Pričajte o stomatologu kao o prijatelju koji pomaže zubićima da ostanu jaki.
- Koristite knjige, crtane filmove i igru da dete upozna koncept stomatološke nege.
3. Priprema kroz igru i priču
Deca svet razumeju kroz igru. Pre odlaska kod stomatologa, korisno je organizovati igru “idemo kod zubara” kod kuće. Koristite plišane igračke i plastične zubarske setove kako bi dete imitiralo tretman – na sebi, na vama ili na igrački.
✅ Predlog igre:
- “Pacijent” sedi u stolici (daska, jastuk).
- “Zubar” (dete) otvara usta igrački, koristi ogledalce i “popravlja zubić”.
- Menjate uloge – dete bude i pacijent.
- U toku igre koristite pozitivne izraze: “Vidi kako su mu lepi zubići!” ili “Zubar pomaže da zubići budu zdravi i veseli.”
4. Prvi dolazak bez intervencije
Idealno je da prvi dolazak deteta u stomatološku ordinaciju ne uključuje nikakav tretman. Taj susret treba da bude prijateljski, uz upoznavanje sa osobljem, prostorom i instrumentima kroz igru. Neke ordinacije nude tzv. “posete prilagođavanja” (eng. acclimatization visits), gde dete samo sedi u stolici, čuje zvuke aparata i dobije simboličnu nagradu.
✅ Cilj prve posete:
- Dete da se upozna sa ambijentom bez stresa.
- Da stomatolog stekne poverenje deteta kroz igru i razgovor.
- Da dete ode kući sa pozitivnim utiskom.
Primer iz prakse:
Devojčica od 3 godine je prvi put ušla u ordinaciju samo da „pogleda kako zubar radi“. Sela je u stolicu, dobila zlatnu nalepnicu, i stomatolog joj je ogledalcetom „prebrojao zubiće“. Posle tri takve posete, rado je dolazila i dozvolila čišćenje zuba.
5. Komunikacija: govor koji ohrabruje, ne plaši
Stomatolog i roditelji treba da koriste jasan, topao, ali nezastrašujući govor. Izbegavati tehničke i potencijalno zastrašujuće termine poput: “bušilica”, “igla”, “boli”, “ubod”, “krv”. Umesto toga koriste se detetu razumljive metafore:
| Ne koristiti | Umesto toga reci |
| Iglu | Magični štapić koji uspavljuje zubić |
| Bušilicu | Tu-tu četkica za zube |
| Popravka zuba | Pravljenje zubića da bude jak |
| Vadićemo zub | Zubić ide na odmor |
6. Tehnike pozitivnog pojačanja
Dete treba pohvaliti i za najmanji uspeh: dolazak, otvaranje usta, saradnju. Pozitivno pojačanje može biti u obliku:
- reči ohrabrenja (“Bravo, kako si hrabar/na!”),
- nalepnice,
- diplomice za hrabrost,
- izbor male nagrade nakon tretmana (ali ne kao uslov!).
Bitno je da dete razvije osećaj postignuća – da ono kontroliše situaciju, a ne da mu se nešto „dešava“.
7. Postepeno uvođenje tretmana (tzv. tell-show-do tehnika)
Jedna od najefikasnijih metoda u dečijoj stomatologiji je „Tell-Show-Do“ pristup:
- Tell (Reci): Objasni detetu šta će se desiti (jednostavno, pozitivno).
- Show (Pokaži): Prikaži instrument i objasni čemu služi.
- Do (Uradi): Započni tretman tek kad se dete oseti sigurno.
Ova metoda značajno smanjuje anksioznost i povećava kooperativnost.
8. Šta ako dete ipak pokaže otpor ili strah?
Važno je ne prisiljavati dete na tretman po svaku cenu. Forsiranje može izazvati emocionalni slom i stvoriti fobiju. Ako dete u tom trenutku ne sarađuje:
- Ne kažnjavajte, ne vičite.
- Ne zadržavajte dete silom osim u hitnim situacijama.
- Povucite se, završite posetu i dogovorite novu – možda u kraćem formatu.
- Pratite razvoj – ako se otpor ponavlja, razmislite o uključivanju dečijeg psihologa ili stomatologa sa dodatnom edukacijom iz oblasti dečije psihologije.
Od prvog utiska zavisi ceo odnos prema zdravlju zuba
Stomatološka ordinacija može biti mesto poverenja, igre i učenja – ako se dete u nju uvede pažljivo, sa strpljenjem i razumevanjem. Prevencija straha od zubara ne podrazumeva samo „da dete ne plače“, već da razvije trajni, pozitivan odnos prema brizi o zubima.
Svaka pozitivna poseta ostavlja trag u dečijem mozgu. A svaki pažljivo vođen susret smanjuje rizik od traume i povećava šanse da dete jednog dana bude odrasla osoba koja bez straha brine o svom zdravlju.
- Edukacija kroz igru i pozitivno iskustvo
Ključ uspeha u prevenciji i suzbijanju straha od zubara jeste u edukaciji i pozitivnom modelovanju, pri čemu igra ima centralnu ulogu u dečijem razumevanju i prihvatanju sveta.
1. Razumevanje izvora straha kod dece
Strah od zubara kod dece najčešće potiče iz:
- Nepoznatog okruženja i instrumenata
- Zastrašujućih zvukova (npr. zvuk turbinske bušilice)
- Priča i komentara odraslih koji prenose sopstveni strah
- Lošeg prethodnog iskustva
- Gubitka kontrole i osećaja nemoći
Ne treba zaboraviti da deca nisu mali odrasli – ona drugačije procesuiraju informacije, ne razumeju uvek razloge postupaka i lako asociraju bol sa osobom ili mestom. Zbog toga je rana, pozitivna izgradnja odnosa sa stomatologom ključna.
2. Uloga igre u psihološkom razvoju deteta
Igra je osnovni jezik deteta. Kroz igru ono:
- Upoznaje svet
- Uči obrasce ponašanja
- Razvija osećaj kontrole
- Umanjuje anksioznost
Pedagozi i dečiji psihijatri istu igru koriste za modelovanje ponašanja i razvijanje emocionalne pismenosti. Kroz igru dete može savladati i složene emocionalne reakcije kao što su strah i stid, ako mu se dozvoli da bude aktivan učesnik.
3. Edukacija kroz igru: primena u stomatologiji
U domenu stomatologije, edukacija kroz igru se sprovodi u više faza:
a) Priprema kod kuće
- • Koriste se slikovnice koje prikazuju zubara kao prijateljsku figuru
- • Postoji igračke stomatološke stolice i setovi (zubi, ogledalce, pinceta)
- • Roditelji sa detetom igraju uloge: “ti si zubar, ja sam pacijent” i obrnuto
Cilj ove faze je da dete:
- Upozna osnovne pojmove
- Razvije pozitivne asocijacije
- Razvije osećaj kontrole nad situacijom
b) Edukativna poseta ordinaciji
Mnoge dečije stomatološke ordinacije nude tzv. “prvu adaptacionu posetu” gde:
- Dete samo posmatra prostor
- Sedi u stolici bez intervencije
- Gleda kako se pregledaju igra
- Dobija simboličnu diplomu ili nagradu za hrabrost
Ova poseta se ne koristi za lečenje, već za upoznavanje.
4. Stvaranje pozitivnog iskustva
Pozitivno iskustvo ne znači samo da dete nije plakalo, već da je osetilo:
- Sigurnost
- Poštovanje
- Da ima kontrolu (npr. da može da podigne ruku za pauzu)
- Da je njegovo ponašanje pohvaljeno
Stomatolog treba da koristi pozitivno pojačanje:
- Pohvale: “Baš si hrabar danas!”
- Simbolične nagrade
- Nalepnice, diplome, čak i kratak aplauz
Nakon posete, važno je da roditelji pohvale dete i ponovo kod kuće razgovaraju o iskustvu, koristeći igru i crtež da osnaže pozitivnu sliku.
5. Naučna osnova i dokazi
Više istraživanja pokazuje da:
- Deca koja su imala edukativnu pripremu kod kuće i ordinaciji imaju znatno manje anksioznosti (Klingberg et al., 2007)
- Pozitivno prvo iskustvo je prediktor dugoročnog odnosa prema oralnom zdravlju (Ten Berge et al., 2002)
- Upotreba igre i simboličke nagrade povećava saradljivost dece kod budućih tretmana (Wright et al., 2010)
U praksi, modeli edukacije kroz igru se uspešno primenjuju u skandinavskim zemljama, Japanu i Kanadi kao deo nacionalne strategije prevencije dentalne fobije.
6. Uloga roditelja i tima
Roditelji su prvi edukatori. Njihov ton, stav, i ponašanje pred detetom presudno oblikuju stav prema zubaru. Potrebna je saradnja:
- Roditelj: priprema kod kuće, pozitivna komunikacija
- Stomatolog: strpljiv, edukovan za rad sa decom, koristi igru i pohvale
- Ordinacija: ambijent prilagođen deci, bez pretnji i forsiranja
Strah od zubara se može preduprediti. Kroz edukaciju, igru i afirmativna iskustva dete može razviti pozitivan odnos prema oralnoj higijeni i stomatološkoj nezi. Važno je zapamtiti: dete koje prvi put dođe kod zubara da se igra, sutra će kod njega dolaziti sa osmehom. Kroz igru i razumevanje, postavljamo temelje zdravlja za ceo život.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: