Strah koji se ne leči – postaje dug i skup problem
Strah od zubara nije samo psihološki problem – on ima vrlo konkretne i merljive posledice u realnom životu, a jedna od njih je ekonomski trošak koji pacijenti plaćaju zbog dugotrajnog izbegavanja stomatološke nege.
Kada pacijent izbegava odlazak zubaru zbog straha od igle, bola, zvuka bušilice, stida ili gubitka kontrole – problem koji je mogao biti jednostavno rešen postaje kompleksan, skuplji, invazivniji i stresniji.
U ovom poglavlju ćemo objasniti kako psihološki strah prerasta u finansijski teret, kako izbegavanje vodi ka većim komplikacijama, šta kažu istraživanja i statistike, kako taj začarani krug funkcioniše i – najvažnije – kako ga možemo prekinuti.
1. Kako strah vodi do finansijskih problema?
1.1 Izbegavanje kao strategija odbrane
Ljudi koji se boje zubara često razvijaju strategije da izbegnu odlazak – ignorišu simptome, sami se leče, nadaju se da će „proći samo od sebe“. To je psihološki poznat mehanizam koji se zove izbegavanje bola (engl. avoidance coping).
Ono što oni ne vide je sledeće:
👉 Izbegavanje nije besplatno. Ono akumulira nevidljive troškove koji se kasnije materijalizuju u dugove, gubitak zuba, složenije intervencije i produženo vreme oporavka.
1.2 Početak je jeftin – kraj je skup
Uporedimo dva scenarija:
| Simptom | Rana intervencija (bez straha) | Kasna intervencija (nakon izbegavanja) |
|---|---|---|
| Blaga nelagodnost u zubu | Pregled + čišćenje: 20–30€ | Lečenje korena: 80–150€ |
| Površinski karijes | Plomba: 40€ | Vađenje + implant: 400–1000€ |
| Krvarenje desni | Profesionalno čišćenje: 50€ | Parodontološka hirurgija: 500€+ |
| Gubitak jednog zuba | Prevencija i očuvanje | Most, proteza ili implant |
Strah te ne štiti – on te vodi u dodatni trošak i još veći strah.
2. Psihološka dinamika „odlaganja“ – kako strah upravlja tvojim novčanikom
2.1 Izbegavanje kao trenutni dobitak, dugoročna je šteta
Psihološki gledano, kada osoba odloži odlazak kod zubara, ona dobija trenutno olakšanje. Ali time stvara:
- dugoročne zdravstvene probleme,
- veću verovatnoću invazivnog zahvata,
- veći finansijski pritisak.
Ovo se naziva negativno pojačano ponašanje – jer odlaganje biva nagrađeno olakšanjem, osoba ga ponavlja.
2.2 Krivica i stid kao dodatna prepreka
Kada problemi postanu ozbiljni, pacijent oseća:
- sram zbog izgleda zuba,
- krivicu jer je odlagao,
- strah da će ga stomatolog osuditi.
Ova osećanja dodatno produžavaju period izbegavanja, a račun raste.
3. Istraživanja i podaci: Koliko nas strah zaista košta?
Prema istraživanjima navedenim u The Fearful Dental Patient i drugim relevantnim studijama:
- Pacijenti sa izraženom dentalnom fobijom imaju 4 do 5 puta više karijesa i problema sa desnima u odnosu na one koji redovno posećuju stomatologa.
- Procenjuje se da trošak „rešavanja“ problema kod fobičnog pacijenta u proseku iznosi 3 do 7 puta više od troška redovne prevencije.
- U zemljama sa privatnim zdravstvom, strah od zubara indirektno doprinosi zaduživanju pacijenata, naročito kada se problem mora rešavati hitno i bez prethodnog planiranja.
Na emocionalnom nivou, cena je još veća:
👉 Gubitak osmeha, samopouzdanja, odnosa, pa čak i posla zbog izgleda zuba ili zadaha.
4. Kako prepoznati da si ušao u finansijski „začarani krug“ zbog straha?
- Redovno odlažeš zakazivanje, iako imaš simptome.
- Nadoknađuješ bol analgeticima mesecima.
- Plašiš se da pitaš za cene, pa ništa ne preduzimaš.
- Imaš osećaj „da je sada već kasno“.
- Opravdavaš se: „Kada budem imao više para, rešiću sve odjednom.“
Ovo su tipične misli anksioznih pacijenata. Njihov ulog nije samo emocionalni – već direktno utiče na stanje u novčaniku.
5. Kako se leči ovaj strah – i kako time štedimo novac?
1. Edukacija i osvešćivanje
- Razumevanje psihološkog mehanizma straha.
- Računanje realne cene neodlaska.
- Analiza: „Koliko sam do sada potrošio na izbegavanje?“
2. Postepeno suočavanje (desenzitizacija)
- Prvi dolazak bez pregleda, samo razgovor.
- Dogovor o malim intervencijama, bez pritiska.
- Korišćenje psihološke podrške (KBT, vođena relaksacija, dnevnik straha).
3. Praktične ekonomske strategije
- Planiranje u ratama – stomatološke ordinacije često nude otplatu na rate.
- Prevencija kao dugoročna investicija.
- Početak od osnovnog – čišćenje i pregled, pa korak po korak.
4. Kombinovani pristup – stomatolog + terapeut
Kao što je istakao i dr Weiner u The Fearful Dental Patient, najefikasnije rešenje je saradnja između psihologa i stomatologa. Time se:
- smanjuje anksioznost,
- izbegava hitna intervencija,
- planira optimalna terapija,
- i kontrolišu troškovi.
6. Strah nije besplatan – on te dugoročno najskuplje košta
Izbegavanje zubara zbog straha je emocionalno skupo, ali i finansijski rizično. Ono što je danas samo nelagodnost, sutra može biti infekcija, ekstrakcija, gubitak zuba, implant, bolovanje, pa i ozbiljna sistemska bolest.
Prevazilaženje dentalne fobije je, zapravo, i ekonomska odluka:
💡 Kada se ne bojiš – štediš.
💡 Kada ne izbegavaš – planiraš.
💡 Kada si redovan – investiraš u sebe.
U stomatologiji, kao i u životu – prevencija nije trošak. Ona je štednja u najplemenitijem obliku.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: