Kada vazduh postane strah, a stomatološka stolica mesto zarobljenosti
Dok većina ljudi smatra da se dentalna fobija svodi na strah od bola, igle ili zvuka bušilice, postoji još jedan, manje vidljiv, ali izuzetno uznemirujući oblik straha: strah od gušenja ili osećaj „zatrpanosti“ tokom stomatološke intervencije.
Ovi pacijenti ne strahuju nužno da će ih nešto boleti, već da neće moći da dišu, da će se ugušiti, da će povratiti, da će se „ugušiti u sopstvenoj pljuvački“ ili da će se onesvestiti jer su zarobljeni u položaju iz kog ne mogu da se izvuku.
1. Kako izgleda ovaj strah u praksi?
Strah od gušenja i zatrpanosti spada u takozvane somatski izražene strahove, gde se fokus pomera sa spoljašnjih pretnji (npr. bol) na unutrašnji doživljaj tela. Pacijent oseća da:
- nema dovoljno vazduha,
- ne može da guta jer mu je grlo suvo,
- ima previše pljuvačke,
- instrumenti mu blokiraju disajne puteve,
- ležeći položaj i otvorena usta izazivaju paniku.
Često se ove senzacije javljaju i pre same intervencije, samo pri pomisli na sedenje u stolici.
2. Kako nastaje strah od gušenja ili „zatrpanosti“?
1. Traumatsko iskustvo iz prošlosti:
- Pacijent je možda imao intervenciju bez vakum usisne cevi, tokom koje se nagutao pljuvačke ili vode.
- Doživeo je napad panike ili hiperventilaciju tokom stomatološkog tretmana.
- Ima istoriju astme, alergija, ili gušenja hranom, pa osećaj neprohodnosti izaziva automatsku paniku.
2. Povezanost sa telesnim senzacijama:
Neki ljudi su preosetljivi na senzacije u grlu i nosu (hiperestezija). Čim se u ustima nađe više pljuvačke, ili stomatolog postavi ogledalce u zadnji deo jezika, telo reaguje kao da se guši, iako je disajni put slobodan.
3. Anksioznost i napadi panike:
Kod osoba koje pate od paničnog poremećaja, disanje je centar straha. Bilo kakva prepreka, ili osećaj da ne mogu da udahnu dovoljno, može pokrenuti panični napad.
4. Klaustrofobija i gubitak kontrole:
Ležanje u fotelji, uz otvorena usta, instrumente u ustima i lice stomatologa neposredno iznad – može izazvati osećaj da je pacijent zarobljen. To stvara utisak da nema „put za beg“, što dodatno pojačava paničnu reakciju.
3. Psihoanalitička osnova: Gušenje kao simbol emocionalne zarobljenosti
U psihoanalizi, osećaj gušenja se često povezuje sa:
- ranim iskustvima bespomoćnosti, kada je dete bilo preplavljeno emocijama koje nije moglo da izrazi,
- iskustvima kada je osoba bila emocionalno „ugušena“ – npr. roditelj koji nije dozvoljavao slobodno izražavanje osećanja, vaspitanje koje ne trpi slabost ili grešku,
- potisnutim traumama, koje se vraćaju kroz telesne senzacije.
Telo tada govori umesto psihe: ako ne možeš da kažeš „ne“ – telo će da kaže „ne mogu da dišem“. U stomatološkoj stolici, koja je simbol nemoći i pasivnosti, taj osećaj dobija pun intenzitet.
4. Kako se ovaj strah manifestuje?
- Osoba izbegava sve preglede koji uključuju „guranje nečeg u usta“.
- Nepoverenje prema instrumentima i usisnim cevima.
- Odbijanje RTG snimanja u ustima (intraoralni film).
- Jaka telesna reakcija: znojenje, stezanje grla, vrtoglavica, hiperventilacija.
- Pojačana pažnja na svaki telesni signal: „Osećam da ću se ugušiti.“
5. Kako se leči ovaj strah?
1. Psihološka terapija (KBT i eksponencijalna terapija):
Kognitivno-bihejvioralna terapija uči pacijenta da:
- razlikuje osećaj gušenja od stvarnog gušenja,
- menja misli poput: „Ne mogu da dišem“ u: „Imam dovoljno vazduha, ovo je samo reakcija straha“,
- koristi eksponencijalne tehnike – postepeno izlaganje izazovnim situacijama, uz relaksaciju.
Vežbe uključuju:
- držanje tečnosti u ustima bez gutanja,
- lagano postavljanje predmeta u usta dok se vežba disanje,
- vežbanje disanja kroz nos sa zatvorenim ustima.
2. Tehnike disanja i relaksacije:
- Dijafragmalno disanje (duboko trbušno disanje),
- Tehnika 4-7-8 (udah 4 sekunde – zadržaj 7 – izdah 8),
- Vežbanje disanja sa slamkom – kontroliše ritam i jača osećaj kontrole.
3. Prilagodljivi stomatološki protokoli:
- Dogovor o prekidima kada pacijent da signal (npr. podigne ruku).
- Korišćenje aspiratora i dobre pljuvačke kontrole.
- Izbegavanje intervencija koje traju duže od 10–15 minuta u početku.
- Rad u uspravnijem položaju, ako pacijent tako lakše diše.
4. Terapijski savez sa stomatologom:
- Otvorena komunikacija o osećanjima.
- Objašnjenje šta se tačno dešava u svakom trenutku.
- Ohrabrivanje pacijenta da govori kad mu je nelagodno.
- Stvaranje psihološke sigurnosti: „Ovde ste bezbedni. Uvek možemo stati.“
6. Kako pacijent može pomoći sebi?
- Edukuj se: saznaj više o anatomiji disajnih puteva, kako funkcionišu stomatološki alati – znanje smanjuje strah.
- Vežbaj disanje i opuštanje kod kuće, svakodnevno, kako bi telo naučilo da ne reaguje impulsivno.
- Praktikuj izlaganje – npr. sjedenje sa ogledalom u ustima nekoliko minuta, dok vežbaš smirenost.
- Zapiši strahove i njihova racionalna objašnjenja, pa ih čitaj pre posete zubaru.
- Pronađi stomatologa koji se bavi pacijentima sa fobijama – nisu svi isti, i pravi odnos čini ogromnu razliku.
Disanje je tvoje pravo – a sloboda je u tvom ritmu
Strah od gušenja i zatrpanosti je emocionalna reakcija, a ne znak slabosti. On ne govori da je tvoj organizam slab, već da tvoje telo pokušava da te zaštiti. Problem je što ta zaštita dolazi onda kada ti više nije potrebna – jer si sada bezbedan, odrasla osoba, koja ima pravo na izbor, komunikaciju i kontrolu.
Učenje kako da se ponovo diše, slobodno, u stomatološkoj stolici – to nije samo lek protiv straha. To je lek za život u kome više ne bežiš, nego sediš smireno i znaš da si ti taj koji diše, odlučuje i živi.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: