Kada zvuk i miris postaju okidači za strah
Za mnoge pacijente, strah od odlaska kod zubara ne započinje u trenutku kada se sedne u stolicu, već čim zakorače u čekaonicu, a ponekad i mnogo ranije — već pri pomisli na zvuk bušilice ili miris ordinacije. Ova specifična, ali veoma česta vrsta dentalne anksioznosti, ima svoje duboke psihološke korene i značajnu ulogu u formiranju dentalne fobije.
Zvuk bušilice i karakterističan miris stomatološke ordinacije (dezinfekciona sredstva, lateks, antiseptici) mogu da deluju kao emocionalni okidači, vraćajući osobu u prošla neprijatna iskustva, pa čak i kada konkretna bol nije prisutna.
U ovom poglavlju osvetlićemo nastanak, karakteristike i načine prevazilaženja straha izazvanog senzorijalnim (čulnim) nadražajima — zvukom i mirisom — na osnovu savremene psihologije, neurobiologije i smernica iz knjige The Fearful Dental Patient autora dr Arthura A. Weinera.
1. Šta je to senzorijalni okidač straha?
Strah od zvuka bušilice i mirisa ordinacije spada u grupu uslovljenih refleksa, gde određeni čulni nadražaji (auditivni – slušni i olfaktorni – mirisni) postaju povezani sa prethodnim traumatičnim iskustvom. Ovaj oblik straha se ne razvija na osnovu logike, već kroz emocionalno učenje.
Na primer:
- Zvuk bušilice = sećanje na bol
- Miris eugenola = podsećanje na trenutak kada osoba nije imala kontrolu
Ove asocijacije se formiraju automatski, kroz tzv. klasično uslovljavanje (Pavlovljev model), i čine da osoba reaguje strahom već i kada realne opasnosti nema.
2. Kako nastaje ovaj strah?
1. Traumatično iskustvo iz prošlosti:
Mnogi pacijenti su kao deca imali iskustva gde su:
- čuli visoko-frekventni zvuk bušilice dok su trpeli bol,
- osetili jak miris dezinficijensa pre nelagodnog tretmana,
- čuli druge pacijente koji jauču iz ordinacije.
Moždana struktura amigdala, odgovorna za procesuiranje straha, pamti te okolnosti i pokreće istu reakciju pri ponovnom izlaganju čak i kada nema realne pretnje.
2. Posredno učenje (socijalna identifikacija):
Čak i ako neko lično nije imao loše iskustvo, mogao je:
- da sluša horor-priče o „zubarskoj bušilici“,
- da gleda zastrašujuće scene u filmovima ili crtaćima,
- da vidi starijeg člana porodice kako se uznemiri pri pomenu zubara.
3. Biološka osetljivost:
Neki ljudi imaju povećanu senzornu reaktivnost, posebno na jake zvuke i mirise. To se često javlja kod osoba sa:
- generalizovanom anksioznošću,
- visokom emocionalnom osetljivošću,
- neurodivergentnim profilima (npr. autizam, ADHD).
3. Psihoanalitičko značenje zvuka i mirisa
U psihoanalitičkoj literaturi, čula se tumače kao vrata nesvesnog. Mirisi i zvuci, više nego slike ili reči, mogu pokrenuti potisnuta sećanja i emocije.
- Miris ordinacije može simbolizovati „hladnu bolnicu“, autoritet, gubitak kontrole, čak i osećaj napuštenosti iz ranog detinjstva.
- Zvuk bušilice, posebno ako je visok i prodoran, može probuditi latentne anksioznosti povezane sa telom, penetracijom, invazijom, ranjivošću.
Frojd je pisao da čula, naročito sluh i miris, imaju direktan pristup emocionalnom pamćenju, zaobilazeći svesni um. Zbog toga pacijent često ne zna zašto ga taj zvuk ili miris toliko uznemirava – samo oseća da želi da pobegne.
4. Kako se ovaj strah manifestuje?
- Pojačana anksioznost već u čekaonici.
- Osoba čuje bušilicu i oseća: znojenje, napetost, drhtavicu, vrtoglavicu.
- Mučnina izazvana mirisom ordinacije.
- Osećaj „zatrpanosti“, gušenja, pa čak i napadi panike.
- Odlazak iz ordinacije pre intervencije.
- Ponavljano odlaganje termina bez vidljivog razloga.
Ovo ponašanje često zbunjuje i pacijenta i stomatologa, jer se ne vidi jasan „objektivni“ povod za uznemirenost — ali senzorni podražaji su već pokrenuli uzbunu u telu i umu.
5. Kako se leči strah od zvuka i mirisa?
Lečenje mora biti slojevito i individualizovano, jer se strah ne nalazi u „realnosti“ zvuka i mirisa, već u njihovom unutrašnjem značenju za pacijenta.
1. Postepena izloženost (sistematska desenzitizacija):
- Pacijent sluša snimak zvuka bušilice kod kuće dok vežba disanje.
- Uvežbava izlaganje mirisima (npr. eugenol) u sigurnom okruženju.
- Sledeći korak je ulazak u ordinaciju bez tretmana – samo da se oseti miris i čuju zvuci.
2. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT):
- Identifikovanje negativnih uverenja: „Ovaj zvuk znači bol“, „Ako osetim taj miris, sigurno će nešto poći po zlu“.
- Njihovo razlaganje i racionalizacija.
- Zamenjivanje misaonih obrazaca: „Zvuk nije pretnja, nego alat koji mi pomaže“, „Miris ne znači bol, nego čistoću i sigurnost“.
3. Terapija kroz relaksaciju:
- Vežbe disanja, progresivna mišićna relaksacija.
- Vođene vizualizacije: ordinacija kao „sigurno mesto“.
- Mindfulness: biti prisutan „ovde i sada“, bez sudjenja osećajima.
4. Promene u samoj ordinaciji:
Stomatolog može pomoći u smanjenju senzornih okidača:
- Slušalice sa muzikom ili zvucima prirode tokom rada.
- Upotreba aroma difuzera sa prijatnim mirisima.
- Zamena glasne bušilice tihim modelima gde je moguće.
- Estetika prostora (boje, svetlo, toplina) koja stvara osećaj sigurnosti.
5. Terapijski savez i osećaj kontrole:
- Dogovor sa stomatologom da se tretman prekida na prvi znak nelagodnosti.
- Informisanje o svakoj fazi intervencije.
- Psihološka priprema u vidu saveta, podrške i ohrabrivanja.
6. Kako pacijent može pomoći sebi?
- Vežbati izlaganje zvuku i mirisu u malim dozama kod kuće (uz podršku terapeuta).
- Koristiti eterična ulja koja umiruju (npr. lavanda, limun) pre odlaska kod zubara.
- Nositi slušalice sa omiljenom muzikom i disati duboko.
- Voditi dnevnik misli i telesnih reakcija – kako bi se pratio napredak.
- Prisetiti se da mirisi i zvuci nisu pretnja, već signal mozgu koji može naučiti novi, sigurniji odgovor.
Zvuk nije bol – miris nije opasnost
Strah od zvuka bušilice i mirisa ordinacije je stvaran, snažan i često potcenjen. Ali kao i svi drugi strahovi, i ovaj može da se razume, preoblikuje i prevaziđe. Zahteva nežan i strpljiv pristup, spremnost na saradnju između pacijenta i stomatologa, kao i podršku terapeuta kada je potrebno.
Ono što je nekada bio okidač za paniku, može postati okidač za novu vrstu sigurnosti i samopouzdanja – ako se sa tim strahom susretnemo sa znanjem, empatijom i voljom da menjamo obrasce.
Jer svaki put kada se setimo da je zvuk samo zvuk, a miris samo miris – mi pravimo ogroman korak ka pobedi nad sobom.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: