Bol kao simbol opasnosti
Zamislite da vas neko pozove da sednete na stolicu, otvore vam usta i unesu metalne instrumente u jedan od najosetljivijih delova tela – bez objašnjenja, bez kontrole, bez mogućnosti da govorite. Osećaj nelagode i straha je prirodan. Ali kod mnogih ljudi, taj strah prerasta u fobiju, a srž tog osećaja je – strah od bola.
Strah od bola nije samo racionalan odgovor na mogućnost fizičke neprijatnosti. On je emocionalni, telesni i psihološki refleks koji se često formira još u detinjstvu, i koji vremenom može postati toliko jak da parališe osobu čak i pri pomisli na odlazak kod zubara.
U ovom poglavlju, istražićemo kako nastaje strah od bola, kako se razvija, šta su mu koreni – i, što je najvažnije, kako može da se razgradi i prevaziđe. Tekst se oslanja na savremene psihološke teorije, kliničku praksu i važne nalaze iz knjige The Fearful Dental Patient autora dr Arthura A. Weinera.
1. Kako nastaje strah od bola?
Strah od bola u stomatološkom kontekstu najčešće nastaje kao reakcija na negativno iskustvo – lično ili posredno.
Lično traumatično iskustvo:
Najčešći uzrok straha od bola je loša uspomena iz prošlosti, obično iz detinjstva. To može biti:
- intervencija bez dovoljne anestezije,
- grubi stomatolog,
- osećaj da su vas izlagali (obećano je da neće boleti – a bolelo je),
- ili pak dug period bola pre nego što je osoba uopšte potražila pomoć.
Posredno učenje (modelovanje):
Neki ljudi nikada nisu imali bolnu intervenciju, ali su videli druge ljude u bolu, gledali traumatične scene u filmovima ili slušali zastrašujuće priče. Naš mozak ne pravi razliku između stvarnog i zamišljenog bola – oba pokreću isti centar u amigdali, delu mozga koji reguliše strah.
Biološka osjetljivost:
Neki ljudi imaju niži prag tolerancije na bol zbog neurobioloških osobina – kod njih su receptori za bol aktivniji, a bol se doživljava jače.
2. Psihoanalitička osnova straha od bola
U psihoanalitičkom smislu, strah od bola može imati dublje, nesvesne korene. Prema Frojdovim teorijama, usna šupljina je prvi erogeni zonalni centar kod bebe – kroz nju se uspostavlja osećaj sigurnosti (sisanje, hranjenje, umirenje). Kasnije, bilo kakva agresivna intervencija u tom području može pokrenuti potisnute osećaje bespomoćnosti i gubitka kontrole.
Takođe, bol može simbolizovati kaznu – kod osoba koje osećaju krivicu ili sram, bol može biti podsvesni način samokažnjavanja. Neki pacijenti to izražavaju rečenicama poput: „Zaslužujem da me boli jer nisam dolazio ranije.“
3. Kako se ovaj strah manifestuje?
Strah od bola može imati različite izraze:
- Fiziološki: znojenje, ubrzano disanje, napetost mišića, drhtanje, mučnina, pa i nesvestica.
- Emocionalno: anksioznost danima pre termina, osećaj bespomoćnosti, ljutnja, razdražljivost.
- Ponašajno: odlaganje termina, izbegavanje poziva stomatologu, otkazivanje u poslednjem trenutku.
- Kognitivno: katastrofične misli – „Sigurno će boleti kao prošli put“, „Neću izdržati“, „Mogu umreti od bola“.
4. Strah od bola u kontekstu savremene stomatologije
Ironično, stomatologija je danas jedna od najbezbolnijih grana medicine. Zahvaljujući lokalnoj anesteziji, sedaciji i pažljivom radu, većina intervencija može da se obavi potpuno bez bola.
Ipak, pacijenti ne reaguju na realnost, već na unutrašnju predstavu o tome šta će se desiti. Zato je ključno da stomatolog razume psihološke dimenzije straha – a ne samo tehnički deo posla.
5. Kako se leči strah od bola?
Lečenje ovog straha zahteva kombinaciju psiholoških, stomatoloških i ponekad farmakoloških pristupa.
1. Edukacija i racionalizacija
Mnogi pacijenti ne znaju da se danas koristi:
- ultrazvučno uklanjanje kamenca,
- anestezija u gelu ili spreju pre uboda igle,
- kompjuterski asistirana anestezija (bez igle),
- minimalno invazivne metode.
Stomatolog koji detaljno objasni proceduru umanjuje nepoznato – a nepoznato je glavni saveznik straha.
2. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)
KBT je naučno najpotkrepljenija terapija za dentalne fobije. Ključne komponente:
- Identifikovanje negativnih misli (npr. „Neću izdržati bol“).
- Zamena tih misli realističnim („Biće mi data anestezija, mogu tražiti pauzu“).
- Sistematska desenzitizacija – postepeno izlaganje situacijama koje izazivaju strah (npr. slušanje zvuka bušilice kod kuće, dolazak u ordinaciju bez intervencije itd.).
- Vežbe relaksacije i disanja.
3. Terapijski savez sa stomatologom
Empatija, strpljenje i psihološka sigurnost koju stomatolog pruža su često važniji od tehnike rada. Pacijent treba da zna da može da kaže „stop“, da će biti slušan bez osude i da nije slab zato što se boji.
4. Sedacija i farmakološka pomoć
U težim slučajevima koristi se:
- inhalaciona sedacija (npr. azotni oksid) – blago sredstvo za umirenje,
- oralni sedativi pre intervencije (uz nadzor lekara),
- intravenozna sedacija za kompleksne zahvate.
6. Kako pacijent može pomoći sebi?
Osim pomoći terapeuta i stomatologa, pacijent ima mnogo mogućnosti da sam ojača otpornost:
- Pratiti podkaste, tekstove i video-snimke koji pozitivno prikazuju stomatološke procedure.
- Voditi dnevnik misli i emocija vezanih za zubara.
- Praktikovati tehnike disanja, progresivnu relaksaciju i vizuelizaciju.
- Nagraditi sebe za svaki korak: „Danas sam zakazao termin – to je pobeda!“
- Pronaći savetodavne grupe ili forume za ljude sa istim iskustvom.
Bol nije kraj, već poziv na promenu
Strah od bola je moćan, ali nije nepobediv. On je često glas prošlih rana, glas neprijatnih iskustava i glas tela koje traži sigurnost. Ali baš kao što rana može da zaraste, tako i strah može da se razgradi – uz razumevanje, empatiju i hrabrost da se krene malim koracima.
Stomatološka ordinacija ne mora da bude mesto patnje. Uz pravi pristup, može postati mesto osnaživanja, izlečenja i lične pobede.
Jer – kad pobediš strah od bola, otvara se prostor za osmeh bez stida i zdravlje bez granica.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: