Nastanak, oblici i mogućnosti prevazilaženja dentalne anksioznosti
(bazirano na stručnoj literaturi i knjizi The Fearful Dental Patient, Arthur A. Weiner)
Strah od zubara je jedan od najčešćih oblika specifične fobije. Procene pokazuju da čak 50–75% ljudi u nekoj meri oseća neprijatnost pri pomisli na zubarsku stolicu, dok oko 10–15% populacije razvije ozbiljan oblik dentalne fobije, što znači da izbegavaju odlazak kod stomatologa godinama, čak i kada trpe bol.
Iza tog „straha od zubara“ krije se zapravo više različitih strahova, koji se kod svakog pacijenta javljaju u drugačijem obliku, intenzitetu i kombinaciji. Razumevanje tih tipova straha pomaže ne samo terapeutima i stomatolozima, već i pacijentima – da razumeju šta ih tačno muči i kako da pronađu put do izlečenja.
U nastavku predstavljamo najčešće tipove dentalnih strahova, objašnjene jednostavnim jezikom, ali na osnovu najsavremenijih psiholoških znanja.
1. Strah od bola
Kako nastaje:
Ovo je najčešći i najlakše razumljiv strah. Mnogi pacijenti su u detinjstvu iskusili neprijatne, bolne intervencije, često bez anestezije, ili su gledali horor-prikaze zubara u medijima. Mozak beleži bol kao traumatično iskustvo i stvara mehanizam za izbegavanje svake buduće slične situacije.
Kako se ispoljava:
- Pacijent stalno pita „Hoće li boleti?“
- Napetost tela i mišića, znojenje, lupanje srca.
- Često traže prekide tokom intervencije.
Kako se leči:
- Edukacija o savremenoj bezbolnoj stomatologiji.
- Korišćenje lokalne anestezije i psihološka priprema.
- Vežbe disanja i opuštanja (relaksaciona terapija).
- Postepena desenzitizacija: dolasci bez intervencije, samo da se sedi u stolici.
2. Strah od igle i injekcije
Kako nastaje:
Poznat kao trypanofobija, ovaj strah često ima koren u ranom detinjstvu, ali i u genetskoj predispoziciji. Neki ljudi imaju preosetljiv nervni sistem koji reaguje burno na sam pogled na iglu.
Kako se ispoljava:
- Pacijent ne može ni da pogleda injekciju.
- Pojava vrtoglavice, bledila, pa i nesvestice.
- Odbijanje lokalne anestezije iz straha od uboda.
Kako se leči:
- Upotreba lokalnih sprejeva za anesteziju pre igle.
- Tehnike odvlačenja pažnje i vizuelizacije.
- Postepena izloženost: prvo slika igle, pa igla bez dodira itd. (KBT).
- Ponekad je potrebna farmakološka podrška (blagi sedativi).
3. Strah od gubitka kontrole
Kako nastaje:
Ovaj strah često imaju osobe koje su perfekcionisti ili ranije doživele gubitak kontrole, npr. u traumatičnoj situaciji. U zubarskoj stolici su „zarobljeni“, otvorenih usta, nemoćni da govore.
Kako se ispoljava:
- Nemir, panika čim sednu u stolicu.
- Ponavljaju „Moram da mogu da ustanem kad hoću“.
- Nepoverenje prema stomatologu.
Kako se leči:
- Jasno objašnjenje svake faze tretmana pre početka.
- Dogovoreni „signal za prekid“ (npr. podizanje ruke).
- KBT tehnike jačanja osećaja kontrole (unutrašnji dijalog, „sigurna slika“).
- Gradualna izloženost: najpre kraći tretmani.
4. Strah od zvuka bušilice i mirisa ordinacije
Kako nastaje:
Ljudi su bića sa jako razvijenim čulnim pamćenjem. Zvuk visoko-frekventne bušilice ili miris antiseptika se povezuje sa prethodnim bolom i nelagodom.
Kako se ispoljava:
- Nelagodnost već u čekaonici.
- Nagon za beg čim čuju zvuk bušilice.
- Osjećaj gušenja i ubrzan puls.
Kako se leči:
- Slusalice sa muzikom tokom intervencije.
- Priprema pacijenta: puštanje snimka bušilice kod kuće uz opuštanje.
- Aromaterapija u ordinaciji.
5. Strah od procene i srama
Kako nastaje:
Ljudi se boje da će ih stomatolog osuditi zbog loše higijene, karijesa ili straha. Često su ranije imali neprijatne komentare tipa „Gde si bio do sad?“
Kako se ispoljava:
- Odugovlačenje sa dolaskom.
- Izbegavanje kontakta očima sa stomatologom.
- Sram i nelagodnost.
Kako se leči:
- Empatičan pristup stomatologa, bez osuđivanja.
- Psihološka podrška i uverenja: „Ja zaslužujem pomoć.“
- Podsećanje da svaki dolazak je korak ka hrabrosti.
6. Strah od gušenja ili osećaja „zatrpanosti“
Kako nastaje:
Kod nekih pacijenata, posebno onih sa iskustvom astme, alergija ili paničnih napada, javljanje stranih tela u ustima izaziva osećaj da će se ugušiti.
Kako se ispoljava:
- Nemogućnost da se drže otvorenih usta.
- Izbegavanje RTG snimanja i otisaka.
- Napadi panike tokom intervencije.
Kako se leči:
- Upoznavanje sa instrumentima pre tretmana.
- Korišćenje usisne cevi i dogovoreni prekidi.
- Vežbe disanja i mindfulness pre i tokom pregleda.
7. Generalizovana dentalna fobija (teški oblik)
Kako nastaje:
Kod manjeg broja ljudi, razvije se duboka, sveobuhvatna fobija vezana za sve što ima veze sa zubarom. Najčešće su u pitanju osobe koje su pretrpele neku traumu, psihički poremećaj, ili imaju fobični tip ličnosti.
Kako se ispoljava:
- Potpuno izbegavanje stomatologa godinama.
- Samo pomisao izaziva znojenje, drhtanje, mučninu.
- Potreba za praćenjem ili lekovima da bi uopšte ušli u ordinaciju.
Kako se leči:
- Psihoterapija (KBT, sistematska desenzitizacija).
- Hipnoterapija kod određenih pacijenata.
- Ponekad, uz saradnju psihijatra, blaga medikacija.
- Terapija u fazama: prvo razgovor, zatim kratki kontakt, pa kratka intervencija.
Strah od zubara nije slabost. To je emocionalna i neuropsihološka reakcija tela i uma na prethodna loša iskustva, biološke predispozicije i kulturološke uticaje. Dobra vest je da se svaki od ovih strahova može ublažiti, razumeti i lečiti. Najvažnije je da pacijent ne ostane sam sa svojim strahom. Uz podršku stručnjaka, strpljivog stomatologa i jasnu komunikaciju – svaki pacijent može ponovo sesti u zubarsku stolicu bez užasa.
Jer – zdravlje počinje osmehom, ali osmeh počinje sa hrabrošću.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: