Kada dva stručnjaka udruže snage u tvoju korist
Zamislimo pacijenta koji ima jak strah od zubara.
U stomatološkoj stolici mu se znoje dlanovi, srce ubrzano kuca, oseća vrtoglavicu. Mnogi takvi pacijenti ne dolaze godinama na pregled, a neki i decenijama. Njihovi zubi propadaju, a samopouzdanje nestaje.
Sada zamislimo sledeće:
U tom trenutku uz njega ne stoji samo zubar, već i psiholog ili psihijatar koji koristi KBT (kognitivno-bihevioralnu terapiju). Njih dvoje rade zajedno, korak po korak, kako bi pacijent povratio kontrolu, oslobodio se straha i vratio osmeh.
To je idealni model saradnje – i upravo o njemu ćemo govoriti u ovom tekstu.
Zašto je ova saradnja važna?
Prema knjizi Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety (Lars-Göran Öst i Erik Skaret), osobe sa dentalnom fobijom često pate od kombinacije psiholoških i telesnih simptoma, i zato im je potreban multidisciplinarni pristup.
Zubar može:
- Da obezbedi bezbedno i kontrolisano stomatološko okruženje
- Da razume kada da stane i da napravi pauzu
- Da bude podrška tokom ekspozicije (postepenog izlaganja strahu)
Psiholog ili psihijatar može:
- Da prepozna uzrok straha (trauma, anksiozni poremećaj, negativne misli)
- Da nauči pacijenta tehnikama disanja i opuštanja
- Da pripremi pacijenta za odlazak kod zubara kroz vežbe i simulacije
Kada ova dva stručnjaka razmenjuju informacije i rade zajedno, pacijent više nije prepušten sam sebi.
Kako izgleda KBT model saradnje sa stomatologom?
U knjizi Östa i Skareta detaljno je opisan švedski model saradnje psihologa i stomatologa koji pokazuje visoku efikasnost u tretiranju dentalne fobije. Ovaj model se koristi i u mnogim evropskim klinikama.
Korak 1: Psiholog procenjuje nivo straha
Kroz standardizovane upitnike kao što je MDAS (Modified Dental Anxiety Scale) ili DAS (Dental Anxiety Scale), psiholog procenjuje:
- Da li je u pitanju nelagodnost ili fobija
- Koji su okidači straha
- Koje misli i telesni simptomi prate strah
Pacijent tada dobija plan psihološke pripreme pre stomatološkog zahvata.
Korak 2: Stomatolog i psiholog planiraju zajedno
Zajedno prave plan:
- Kada pacijent dolazi
- Koliko traje prva poseta
- Šta će se raditi (npr. samo upoznavanje i sedenje u stolici, bez pregleda)
- Koje tehnike pacijent treba da koristi tokom posete (disanje, „pauz-pristup“, samoohrabrivanje)
U nekim slučajevima, psiholog može prisustvovati stomatološkom pregledu, naročito u početnim fazama, kao podrška pacijentu.
Korak 3: Terapija + stomatološka praksa = izlaganje u kontrolisanim uslovima
KBT se oslanja na postepenu izloženost. Cilj je da pacijent kroz male korake „ugašava“ fobijsku reakciju. Primer:
- Gledanje fotografije stomatološke stolice
- Poseta ordinaciji bez pregleda
- Sedenje u stolici bez intervencije
- Otvaranje usta
- Pokušaj čišćenja zuba
- Manja intervencija uz anesteziju
U svakoj fazi, pacijent beleži svoja osećanja, misli i nivo straha.
Stomatolog koristi podatke koje mu je dao psiholog, npr:
- Koje reči treba da izbegava
- Kada je potrebno napraviti pauzu
- Koji su signali panike kod konkretnog pacijenta
Zajedno grade sigurnost – primer iz prakse
Zamislimo devojku Anu, 25 godina, koja nije bila kod zubara 8 godina. Svaki pokušaj da zakaže pregled završava se suzama i osećajem panike.
Kod psihologa uči:
- Da prepozna misli: „Biće užasno“, „Ponižena sam“, „Izgubiću svest“
- Da ih zameni: „Znam da mogu da tražim pauzu“, „Mogu da izdržim 5 minuta“, „Zubar mi ne želi loše“
- Tehnike disanja i opuštanja
Zajedno sa stomatologom pravi se plan da prva poseta bude samo ulazak i razgovor. Ništa više.
Nakon 4 sesije, Ana je u stanju da sedi u stolici i dozvoli stomatologu da pregleda njene zube.
Nakon 8 sesija, obavlja manji zahvat uz lokalnu anesteziju.
➡️ Ana nije „izgubila strah“. Ali ga je naučila da vodi.
Naučni dokazi o uspešnosti zajedničkog modela
Istraživanja objavljena u Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety pokazuju da:
- Preko 75% pacijenata koji su bili deo modela zajedničkog rada stomatologa i psihologa prestali su da izbegavaju stomatologa
- 90% njih je u roku od 6 meseci uspešno obavilo barem jedan stomatološki zahvat
- Dugoročno zadovoljstvo ovakvim pristupom je izuzetno visoko – jer pacijent oseća da nije sam i neshvaćen
Zašto je ovaj model važan i u našem društvu?
U mnogim sredinama, ljudi osećaju stid da priznaju da se plaše zubara. Često izostaje psihološka podrška. Stomatolozi su pod pritiskom da rade brzo, bez dodatnog vremena za fobične pacijente.
Zato je važno:
- Edukovati stomatologe o osnovama komunikacije sa uplašenim pacijentima
- Povezati ih sa psiholozima koji se bave anksioznošću
- Ponuditi pacijentima kombinovane pristupe kroz centre za psihološku stomatologiju
U dvoje je lakše
Strah od zubara nije samo pitanje zuba – to je pitanje psihe, iskustva, odnosa, kontrole.
Zato ga ne možemo lečiti samo bušilicom, ni samo razgovorom.
Potrebni su i stomatolog i terapeut – rame uz rame – sa pacijentom u sredini.
Takav pristup je najefikasniji, najhumaniji i najtrajniji.
Jer kad se strah podeli – on se prepolovi.
Kad se hrabrost podeli – ona se umnoži.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: