Da li kognitivno bihejvioralna terapija zaista deluje?
Mnogi pacijenti koji se godinama bore sa strahom od zubara postavljaju jedno jednostavno, ali važno pitanje:
„Da li mi terapija zaista može pomoći?“
Odgovor je – da, i to vrlo uspešno. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je, prema brojnim kliničkim studijama, najefikasniji tretman za dentalnu fobiju. U poređenju sa medikamentima ili samo izlaganjem strahu bez obrade misli, KBT daje dugoročne rezultate, bez zavisnosti ili pasivnosti.
U ovom poglavlju predstaviću ti naučno potvrđene podatke o uspešnosti KBT-a, prosečnom trajanju terapije, metodama evaluacije i značaju promena koje pacijenti postižu.
Šta je cilj KBT-a u lečenju dentalne fobije?
Cilj terapije nije da strah „nestane kao rukom odnešen“, već da pacijent:
- Razume kako nastaje njegov strah
- Prepozna negativne misli koje ga hrane
- Nauči kako da ih zameni korisnijim i realnijim
- Postepeno se izloži onome što izbegava (odlasku kod stomatologa)
- Razvije osećaj kontrole i sigurnosti
Koliko traje terapija?
✅ Standardna KBT terapija za dentalnu fobiju traje između 6 i 12 sesija, u proseku 8 sesija.
Sesije se najčešće održavaju jednom nedeljno, a svaka traje između 45 i 60 minuta.
Prema knjizi Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety (Öst & Skaret), kraći intenzivni programi (npr. 4 sesije u toku jedne sedmice) mogu biti efikasni kod motivisanih pacijenata sa manjim brojem dodatnih psiholoških smetnji.
Koliko je KBT uspešan? – Naučni podaci i istraživanja
Istraživanja iz različitih zemalja i institucija potvrđuju efikasnost KBT-a u tretmanu dentalne fobije:
✅ Öst & Skaret (2013), Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety:
- 80% pacijenata koji završe program više ne ispunjavaju kriterijume za dentalnu fobiju.
- 75% pacijenata dolazi redovno kod zubara bez potrebe za sedacijom.
- Minimalan broj recidiva (povratka straha) u roku od godinu dana nakon terapije.
✅ Journal of Anxiety Disorders (2020) – Meta-analiza 17 studija:
- KBT je imala najveći efekat u poređenju sa relaksacionim terapijama i klasičnim savetovanjem.
- Srednji efekat terapije procenjen na Cohen’s d = 1.4 (vrlo jak efekat).
- Značajno smanjenje fizioloških simptoma kao što su ubrzan puls, znojenje, napetost mišića, panika.
✅ Overcoming Your Dental Anxiety Workbook:
- Pacijenti su prijavili povećano samopouzdanje, sposobnost da komuniciraju sa stomatologom i manje izbegavanja čak i kod složenijih intervencija (npr. vađenje zuba, hirurški zahvati).
Šta pacijenti dobijaju nakon završene terapije?
✔ Smanjen intenzitet straha
✔ Povećanu kontrolu u ordinaciji
✔ Realniji pogled na stomatologa
✔ Veće samopouzdanje i na drugim poljima života
✔ Spremnost da redovno održavaju oralno zdravlje
Pacijenti koji završe terapiju ne samo da odlaze kod zubara bez panike, već i aktivno planiraju buduće preglede, postavljaju pitanja, sarađuju i osećaju se kao partneri u procesu, a ne kao žrtve.
Poseban slučaj: Intenzivne terapije (One-Session Treatment)
U knjizi The Fearful Dental Patient (Weiner, 2011) i radovima Östa se opisuje jednosesijska terapija, koja traje 3–4 sata u jednom danu i uključuje:
- Edukaciju
- Identifikaciju negativnih misli
- Postepenu izloženost realnim situacijama u ordinaciji
Ovaj model je uspešan kod pacijenata koji žele brzo rešenje, pod uslovom da su spremni da aktivno sarađuju. Prema studijama, više od 70% pacijenata nakon ove terapije može da pristupi dentalnim intervencijama bez panike.
KBT nije magični lek – ali je naučno najpouzdaniji put ka prevazilaženju dentalnog straha. Njena snaga je u tome što pacijenta osnažuje, a ne samo umiruje. Ona ne maskira problem – ona ga rešava iz korena.
Statistika govori jasno:
- Većina pacijenata koji započnu KBT – završavaju terapiju uspešno
- Njihov strah – ne upravlja više njihovim ponašanjem
- A njihov osmeh – postaje slobodan, zdrav i pun ponosa
Ako si među onima koji godinama izbegavaju stomatologa, znaj: nisi slab, nisi jedini – i postoji metod koji je više puta dokazano pomogao hiljadama ljudi. KBT ti ne oduzima moć – ona ti je vraća.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: