Strah od zubara kod dece nije redak problem. On se može javiti veoma rano, čak i nakon prvog odlaska kod stomatologa, često kao posledica negativnog iskustva, straha roditelja, nedovoljnog razumevanja onoga što se dešava u ordinaciji, ili pak generalizovanog anksioznog poremećaja. Dobra vest je da kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) može biti izuzetno efikasna i kod dece – ali mora biti prilagođena uzrastu, stepenu razvoja i načinu razmišljanja deteta.
Kako KBT funkcioniše kod dece?
Kod odraslih pacijenata, KBT se oslanja na složene misaone procese – identifikaciju iracionalnih misli, restrukturisanje kognicija i kontrolu ponašanja kroz ekspoziciju. Kod dece, naročito mlađe od 12 godina, pristup mora biti jednostavniji, kroz igru i zabavu i emocionalno podržavajući. Evo ključnih principa KBT-a prilagođenih najmlađima:
1. Edukacija kroz igru
Deca ne reaguju dobro na suve informacije. Kroz slikovnice, crtanje “strašnog zubara”, animirane video klipove i lutkarsku igru, dete uči da prepozna svoje misli, strahove i reakcije.
2. Identifikacija misli na jednostavan način
Umesto apstraktnih pitanja kao što su „Šta si pomislio kada si video zubarsku stolicu?”, koristi se vizuelna skala emocija (npr. emotikoni od 1 do 5), crteži i kartice emocija. Dete bira sliku koja pokazuje kako se oseća.
3. Vežbanje veština smirivanja
Deca uče kako da se smire pomoću tehnika poput „balon disanja” (duboko disanje uz zamišljanje da naduvavaju balon), brojalica, ili „čarobnih predmeta” (npr. plišanog zeca za hrabrost).
4. Postepena ekspozicija
Kao i kod odraslih, koristi se sistematska desenzitizacija. Sa decom se pravi „hrabrost-lestvica” – niz koraka koji vode ka poseti zubaru, npr:
- Pogledati sliku stomatološke stolice
- Doći u čekaonicu
- Sesti u stolicu bez intervencije
- Otvoriti usta na nekoliko sekundi
- Dozvoliti stomatologu da pokaže instrument
- I tek onda – manja intervencija
Svaki korak se prelazi tek kad je dete na prethodnom opušteno.
5. Nagrade i pozitivno pojačanje
Kod svakog uspešnog koraka koristi se simbolična nagrada (nalepnica, pohvala, diploma za hrabrost) kako bi se pojačalo pozitivno ponašanje.
6. Uloga roditelja
Roditelji su ključni saradnici u terapiji. Njima se takođe objašnjava kako da prepoznaju i ne pojačavaju strah (npr. izbegavanjem razgovora o zubaru ili preteranom saosećajnošću), već da kroz igru i podršku pomognu detetu da razvije osećaj kontrole.
Standardizovani upitnici za procenu dentalne anksioznosti kod dece
Kod dece ne možemo koristiti standardne upitnike za odrasle kao što su Dental Anxiety Scale (DAS). Umesto toga, koriste se prilagođeni upitnici za dečiji uzrast, među kojima je najpoznatiji:
Children’s Fear Survey Schedule – Dental Subscale (CFSS-DS)
- Namenjen deci od 4 do 12 godina.
- Sastoji se od 15 pitanja, od kojih se svako ocenjuje na skali od 1 (uopšte se ne plašim) do 5 (užasno me plaši).
- Ukupni rezultat može biti od 15 do 75.
Pitanja iz CFSS-DS upitnika:
- Da li se plašiš zubara?
- Da li se plašiš odlaska kod zubara?
- Da li te plaši kad čekaš svoj red u zubarskoj ordinaciji?
- Da li se plašiš da otvoriš usta pred zubarom?
- Da li te plaši zubarska stolica?
- Da li se plašiš zvuka zubarske bušilice?
- Da li te plaši kada vidiš iglu?
- Da li ti je neprijatno kad ti stomatolog pogleda zube ogledalcetom?
- Da li se plašiš ako ti zubar kaže da imaš karijes?
- Da li te plaši ako zubar mora da ti popravlja zub?
- Da li se plašiš ako treba da ti izvade zub?
- Da li te plaši kad zubar koristi instrumente?
- Da li te plaši nepoznati miris u zubarskoj ordinaciji?
- Da li se bojiš da ćeš povrediti usta tokom pregleda?
- Da li se plašiš da će zubar uraditi nešto bolno?
Tumačenje rezultata:
- 15–31 bodova – nizak nivo straha
- 32–38 bodova – umeren strah
- 39 i više – visok nivo dentalne fobije; potrebno dodatno razmatranje terapije
Studije koje potvrđuju efikasnost KBT kod dece
Prema istraživanjima objavljenim u Journal of Anxiety Disorders i navedenim u knjizi Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety, deca koja su prošla kroz 6 do 10 seansi prilagođene KBT pokazala su:
- Smanjenje izbegavanja stomatoloških poseta
- Smanjenje fizioloških simptoma (lupanje srca, plač, grčenje)
- Povećanje osećaja kontrole
- Povećanje saradnje tokom pregleda
Takođe, u knjizi Overcoming Your Dental Anxiety Workbook, autori preporučuju vođenje dnevnika emocija kod dece – jednostavnog oblika samopraćenja, gde dete crta „kako se danas osećalo zbog zubara“ i šta je pomoglo da se oseća bolje.
Kognitivno-bihevioralna terapija nije rezervisana samo za odrasle. Prilagođena deci, ona je snažan saveznik u prevazilaženju dentalnog straha. Ključ je u igri, postepenosti, emocionalnoj sigurnosti i osnaživanju deteta, kako bi ono postepeno razvilo osećaj kontrole, sigurnosti i poverenja u zubara.
U praksi, terapija sa decom često izgleda kao priča, crtanje, smeh, ali u pozadini se zapravo gradi čitava mreža novih uverenja i ponašanja koja će detetu pomoći da bez straha sedi u zubarskoj stolici – sada i u budućnosti.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: