Kroz oči jednog pacijenta: od anksioznosti do osmeha bez straha
Zamislite osobu koja godinama nije kročila u stomatološku ordinaciju. Ne zato što nije imala problema sa zubima, već zato što je svaki pokušaj da zakaže pregled izazivao napade panike, nesanicu i osećaj potpune nemoći. Takva je bila i priča Marka, tridesetpetogodišnjeg učitelja koji je gotovo dve decenije izbegavao zubara. Kroz kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT), Marko je uspeo da ne samo prevaziđe strah, već i da postane zagovornik redovnih pregleda. U ovom poglavlju detaljno ćemo opisati njegov terapijski put.
Faza 1: Početna procena i razumevanje problema
Na prvom susretu Marko je došao sa vidnim znakovima anksioznosti: znojenje dlanova, ubrzano disanje, neprestano pipkanje lanca oko vrata. Prema Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety, prva faza terapije podrazumeva opsežnu dijagnostiku:
- Popunjavanje skala za merenje straha (npr. Dental Fear Survey, Modified Dental Anxiety Scale)
- Razgovor o prethodnim traumama (prvi bolan tretman sa 12 godina)
- Identifikovanje automatskih misli (“Zubar će me mučiti”, “Neću moći da pobegnem”)
Terapijski cilj prve faze bio je razumevanje Markovog obrasca izbegavanja i uvođenje pojma začaranog kruga straha.
Faza 2: Psihološka edukacija i mapiranje misli
U sledećim seansama terapeut je Marku objasnio kako misli utiču na osećanja i ponašanje. Pomuću edukativnih materijala iz Overcoming Your Dental Anxiety Workbook, Marko je naučio da:
- Strah ne znači opasnost
- Misli nisu činjenice
- Postoji razlika između neprijatnosti i opasnosti
Zajedno su kreirali dnevnik automatskih misli, u kome je zapisivao svoje misli, emocije i ponašanja svaki put kada bi pomislio na zubara.
Faza 3: Kognitivna restrukturacija
Jedan od ključnih trenutaka u terapiji bio je kada je Marko uz pomoć terapeuta počeo da preispituje i menja svoje misli:
- “Zubar će me povrediti” → “Većina stomatologa koristi lokalnu anesteziju.”
- “Neću moći da izdržim” → “Mogu da tražim pauzu kad god mi bude teško.”
Ova faza je uključivala i vežbe unutrašnjeg dijaloga i upotrebu realnih dokaza protiv katastrofičnih misli.
Faza 4: Postepena izloženost (sistematska desenzitizacija)
Kao što preporučuje časopis Journal of Anxiety Disorders, KBT koristi izlaganje strahu u kontrolisanim uslovima. Marko je zajedno sa terapeutom kreirao hijerarhiju straha:
- Gledanje fotografije stomatološke ordinacije
- Prolazak pored ordinacije
- Ulazak u čekaonicu bez pregleda
- Razgovor sa stomatologom
- Sedenje u stolici bez intervencije
- Pregled bez intervencije
- Lečenje uz lokalnu anesteziju
Ove korake je praktikovao uz tehnike disanja i relaksacije.
Faza 5: Prvi pregled i terapijski napredak
Nakon deset seansi, Marko je uspeo da uradi prvi pregled bez panike. Tokom posete ordinaciji:
- Koristio je vežbe disanja (4-7-8 tehnika)
- Stomatolog ga je uputio u svaki korak procedure
- Imao je dogovor da može podići ruku ako počne da oseća nelagodnost
Terapijski dnevnik pokazao je ogroman pad anksioznosti sa ocene 9/10 na 3/10.
Faza 6: Održavanje napretka i prevencija relapsa
Na kraju terapije, Marko je:
- Redovno odlazio na kontrole na svakih 6 meseci
- Vodio dnevnik osećanja pri svakoj poseti
- Ponekad ponavljao kognitivne vežbe kada bi se javile sumnje
Naučio je da su “teške misli” normalne, ali da ne moraju da upravljaju njegovim ponašanjem.
Zapamtite strah se može razgraditi
Markova priča je samo jedna od mnogih koje potvrđuju da uz stručnu pomoć i doslednu primenu KBT tehnika, čak i najdublji strah može postati prošlost. Ključ je u postepenom suočivanju, promeni negativnih misli i izgradnji osećaja kontrole. Nema čarobne tablete, ali postoji put. Marko ga je pronašao. Možeš i ti.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: