Kako rano razumevanje i pravilan pristup mogu sprečiti razvoj ozbiljnog straha od zubara
Uvod: Bolje sprečiti nego lečiti
Zamisli da je tvoj strah od zubara kao vatra. Može početi kao mala iskra – loše iskustvo, reč upozorenja od roditelja, video na internetu koji prikazuje bolan zahvat. Ako se na tu iskru sipa benzin – dodatni stres, izbegavanje pregleda i nedostatak informacija – dobiješ plamen koji vremenom preraste u dentalnu fobiju.
Ali šta ako tu iskru ugasimo odmah na početku? Prevencija dentalne fobije je upravo to – skup koraka i znanja koji pomažu da se strah ne razvije u ozbiljan problem. Dobra vest? Prevencija nije komplikovana, a svako – dete, roditelj, adolescent ili odrasla osoba – može da nauči kako da se zaštiti od ovog straha.
1. Kako nastaje dentalna fobija?
Prema knjizi Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety, dentalna fobija najčešće nastaje kombinacijom:
- Lošeg ranog iskustva kod zubara (bolan tretman, osećaj gubitka kontrole)
- Negativnih informacija iz okruženja (plašljive priče, zastrašujuće fotografije, filmovi)
- Izbegavanja – osoba ne ide kod zubara jer se plaši, a onda se zbog toga oseća sve lošije
- Povećane anksioznosti – svaki novi pokušaj posete doživljava se kao pretnja
U osnovi, to je začarani krug straha i izbegavanja, koji vremenom prerasta u fobiju.
2. Koji su rani znaci upozorenja?
Pre nego što fobija postane hronična, postoji nekoliko signala koji mogu upozoriti da se razvija:
- Odlaganje stomatološkog pregleda iako postoji bol ili problem
- Pojačano lupanje srca, znojenje ili stomačne tegobe pri pomisli na zubara
- Izbegavanje razgovora o oralnom zdravlju
- Prenaglašena briga: “Šta ako me zaboli? Šta ako ne mogu da izdržim?”
- Traženje „izgovora“ za neodlazak (nema vremena, nema potrebe, nema novca)
👉 Ako se ovakvi obrasci ponavljaju – vreme je da se reaguje pre nego što se strah učvrsti.
3. Prevencija kroz edukaciju – znanje umanjuje nepoznato
Jedan od glavnih uzroka straha je nepoznato. Kada ne znaš šta te čeka – tvoj mozak automatski zamišlja najgori mogući scenario.
Kako to sprečiti?
- Upoznaj se sa procedurama: gledaj edukativne, nenasilne video klipove koji prikazuju bezbolne stomatološke postupke
- Razgovaraj sa stomatologom: postavljaj pitanja pre tretmana – znanje smanjuje anksioznost
- Koristi pouzdane izvore: izbegavaj forume sa negativnim pričama i fokusiraj se na sajtove kao što su Psychology Tools, NHS ili Dental Fear Central
🧠 Kada znaš šta da očekuješ, tvoje telo i um prestaju da zamišljaju najgore.
4. Uloga roditelja i vaspitanja u prevenciji straha
Deca se ne rađaju sa strahom od zubara. Najčešće ga „nauče“ iz:
- Roditeljskih komentara („Ni ja ne volim zubara, ali moraš da ideš“)
- Prisilnih ili zastrašujućih odlazaka kod stomatologa
- Filmova, crtaća i medijskih poruka
Roditelji treba da:
- Koriste pozitivan govor o zubarima
- Upoznaju dete sa ordinacijom kroz igru i šetnju (pre nego što je potreban zahvat)
- Dozvole detetu da pita i komentariše, bez kazne i osude
📌 Zubarska stolica ne mora da bude mesto traume – može biti mesto igre, radoznalosti i poverenja.
5. Preventivni psihološki alati – tehnike koje možeš odmah primeniti
Prema Overcoming Your Dental Anxiety Workbook, sledeće tehnike se mogu koristiti kao preventivni alati:
✅ Tehnika disanja “4-7-8”
Udiši 4 sekunde → zadrži dah 7 sekundi → izdiši 8 sekundi.
➡ Koristi ovu tehniku dok sediš u čekaonici, ili kada pomisliš na stomatologa.
✅ Dnevnik misli
Zapiši:
- Šta me tačno plaši?
- Koliko od 1 do 10 osećam strah?
- Šta bih rekao drugu koji ima isti strah?
➡ Ova vežba pomaže da tvoja misao pređe iz “panike” u “realnost”.
✅ Postepena izloženost (desenzitizacija)
Započni sa najmanje stresnim koracima:
- Gledaj sliku ordinacije
- Pogledaj kratak video bez zvuka
- Prošetaj do ordinacije bez pregleda
- Dogovori pregled bez intervencije
- Samo sedenje u stolici
➡ Ova postepena izloženost smanjuje osetljivost mozga na strah.
6. Uloga stomatologa u prevenciji
Stomatolog nije samo lekar koji popravlja zube. On je tvoj saveznik u borbi sa strahom. Moderni stomatolozi se edukuju kako da rade sa anksioznim pacijentima.
Zato ne biraj stomatologa samo po ceni ili blizini – već traži onog koji ima iskustva sa:
- Radom sa fobičnim pacijentima
- Korišćenjem bezbolnih tehnika i blage komunikacije
- Spremnošću da sasluša i objasni korake lečenja
🦷 Dobar stomatolog zna da je prvi korak – vera da si bezbedan.
7. Kada da potražiš stručnu pomoć?
Ako i pored svih pokušaja osećaš:
- Paniku pri samoj pomisli na stomatologa
- Učestalo odlaganje i telesne simptome (mučnina, drhtanje)
- Uverenje da “nikada nećeš moći” da odeš kod zubara
➡ Vreme je da se obratiš stručnjaku – psihologu ili terapeutu koji koristi kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT).
Kao što ističe Journal of Anxiety Disorders, rana intervencija
KBT-om značajno skraćuje tok lečenja i sprečava hronifikaciju straha.
Prevencija je snaga
Prevencija dentalne fobije ne zahteva mnogo – ali donosi ogromne koristi. Edukacija, postepeno izlaganje, racionalan razgovor sa sobom, podrška roditelja i saradnja sa saosećajnim stomatologom – sve to zajedno stvara zaštitni štit protiv straha.
Ako si roditelj, učitelj, tinejdžer ili odrasla osoba koja oseća nelagodu – znaj: tvoje misli nisu tvoj neprijatelj. One su tvoj alat.
Koristi ih mudro. Radi na sebi postepeno. I znaj – svaka pobeda nad strahom, ma koliko mala, gradi tvoj osmeh iznutra i spolja.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: