Učenje racionalnog preispitivanja straha i formiranja novih, pozitivnih uverenja
Zašto su misli važne?
Zamisli da ti neko kaže: “Zubari su strašni, sigurno će te zaboleti, biće ti užasno.” Šta osećaš? Verovatno – strah, napetost, otpor. Sada zamisli da ti neko kaže: “Moj zubar je nežan, sve je objasnio pre nego što je počeo, ništa me nije bolelo.” Osećaj je drugačiji, zar ne?
Tvoje telo prati tvoje misli. U kognitivno bihejvioralnoj terapiji (KBT), upravo je promena negativnih, automatskih misli ključna u lečenju dentofobije. Ne menja se stvarnost – menja se način na koji je tumačiš.
Kako negativne misli hrane strah?
Strah od zubara ne nastaje “iz vedra neba”. Često su u korenu straha:
- traumatična iskustva iz detinjstva,
- tuđa zastrašujuća iskustva,
- katastrofična očekivanja (npr. “Sigurno će mi čupati zub bez anestezije!”).
U knjizi Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety (Öst & Skaret), ističe se da pacijenti najčešće imaju automatske, negativne misli koje se javljaju pre i tokom posete stomatologu – bez da ih svesno pozovu. Te misli su brze, ubedljive i neprijatne.
🔹 Primeri automatskih misli:
- “Neću moći da izdržim!”
- “Zubari me ne shvataju ozbiljno!”
- “Ugušiću se dok mi budu radili nešto!”
- “Biće me sram jer su mi zubi loši.”
Uloga KBT-a: Prepoznavanje, ispitivanje i zamena misli
KBT pacijenta ne uči da ignoriše strah, već da razume kako strah nastaje u njegovim mislima i da nauči da ga postepeno zameni racionalnim uverenjima.
Proces se sastoji iz tri faze:
1. Prepoznaj negativne misli
Započni tako što ćeš uhvatiti sebe u trenutku straha i zapisati šta ti prolazi kroz glavu. Pomoći će ti pitanja:
- Šta mi sad prolazi kroz misli?
- Šta verujem da će se loše desiti?
- Šta zamišljam da će biti najgore?
🔹 Primer: “Ako uđem u ordinaciju, sigurno ću doživeti napad panike!”
2. Preispitaj te misli – da li su realne?
Postavi sebi sledeća pitanja:
- Koji su dokazi za ovu misao, a koji protiv nje?
- Da li preuveličavam?
- Da li bih ovo rekao/la svom najboljem prijatelju?
- Šta je verovatnije: da ću pasti u nesvest – ili da ću se samo uplašiti i preživeti?
🔹 Primer preispitivanja:
“Ranije sam se uplašio, ali sam svaki put preživeo. Uvek postoji anestezija. Mogu da tražim pauzu.”
3. Zameni misli funkcionalnijim i realnijim
Cilj nije da ubediš sebe da “nije strašno”, već da stvoriš misli koje pomažu, umesto da te parališu.
🔹 Umesto: “Sigurno će da boli.”
🔸 Probaj: “Zubar koristi anesteziju i pitaću ga sve što me brine.”
🔹 Umesto: “Neću moći da izdržim.”
🔸 Probaj: “Biće mi teško, ali sam već ranije prošao kroz teške stvari i uspeo.”
🔹 Umesto: “Svi će mi se smejati zbog zuba.”
🔸 Probaj: “Zubar je video hiljade pacijenata. Tu je da pomogne, ne da sudi.”
Praktične vežbe za vežbanje novih misli
📘 Vežba 1: Dnevnik misli
Podeli papir u tri kolone:
| Situacija | Automatska misao | Nova, funkcionalna misao |
|---|---|---|
| Zakazivanje pregleda | “U panici ću otkazati” | “Mogu da zakažem i odustanem ako baš ne mogu – ali želim da pokušam.” |
| Sedenje u čekaonici | “Odavde nema nazad!” | “Imam pravo da kažem ako mi nije prijatno. Samo sedim i čekam, ništa mi se još ne dešava.” |
Radi ovu vežbu svaki dan, makar 5 minuta.
🧠 Vežba 2: “Šta bih rekao prijatelju?”
Kada te uhvati panika, zamisli da tvoj najbolji prijatelj oseća isto to.
Šta bi mu rekao? Kako bi ga utešio?
Odgovor koji daš – reci sebi. Nauči da razgovaraš sa sobom nežnije i razumnije.
🎧 Vežba 3: Vizualizacija uspeha
Zatvori oči i zamisli da si miran, staložen, bez straha. Zamisli sebe kako se smešiš nakon posete stomatologu. Mozak uči i iz zamišljenih iskustava.
Ponavljaj ovu vežbu svakodnevno – makar 2 minuta.
Ključna poruka: Misli su alat, ne sudija
Tvoje misli nisu “istine”. One su tumačenja. A tumačenja se mogu promeniti. KBT ti pomaže da naučiš da svoje misli ne uzimaš zdravo za gotovo, već da ih analiziraš, proveriš i – ako treba – zameniš.
Sa svakom novom mišlju koja je smirenija, razumnija i nežnija – tvoj mozak uči da zubar nije neprijatelj, već prilika da pobediš sebe.
Trening misli – trening hrabrosti
Kao što telo jača u teretani, i misli jačaju kada ih vežbaš. Misli mogu biti tvoj najveći neprijatelj – ali uz KBT, postaju tvoj najveći saveznik.
Započni već danas. Uz dnevnik misli, pitanja, racionalnu analizu i dozu nežnosti prema sebi – tvoj mozak može naučiti da ostane miran čak i kad uđe u čekaonicu. To nije magija. To je nauka. I to je tvoja pobeda u nastajanju.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: