Zašto bežimo?
Za mnoge osobe koje pate od straha od zubara, izbegavanje stomatološke ordinacije nije lenjost ili neodgovornost – već odbrambeni mehanizam. Izbegavanjem se pokušava umanjiti psihološki bol, panika, telesna napetost i neprijatna sećanja. Ali, problem nastaje kada ta privremena olakšanja prerastu u hronični obrazac ponašanja.
Kao što ističu Lars-Göran Öst i Erik Skaret u knjizi Cognitive Behavioral Therapy for Dental Phobia and Anxiety, izbegavanje održava i pojačava fobiju. Ono ne dopušta mozgu da nauči da je situacija zapravo bezbedna.
Tu nastupa ključni deo kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT) – tehnike ekspozicije. One pomažu pacijentu da korak po korak uđe u situacije koje izbegava, ali na bezbedan i kontrolisan način.
Sistematska desenzitizacija – učenje mozga da ne reaguje strahom
Sistematska desenzitizacija je naučno potvrđena tehnika koja se koristi za lečenje fobija. Njena suština je da pacijent postepeno i planski bude izložen onome čega se plaši, uz istovremeno učenje tehnika relaksacije i kontrole misli.
Ova metoda je neinvazivna, predvidiva i veoma efikasna, posebno kada se koristi za dentalnu fobiju.
Začarani krug straha i izbegavanja
- Negativno iskustvo ili negativna očekivanja →
- Intenzivan strah →
- Izbegavanje zubara →
- Olakšanje (kratkoročno) →
- Povećanje straha (dugoročno) →
- Pogoršanje dentalnog zdravlja →
- Još više straha i srama →
- Još više izbegavanja
Ekspozicija prekida ovaj krug. Ali kako?
Praktičan vodič: Koraci ekspozicije kod dentalne fobije
Korak 1: Edukacija i razumevanje sopstvenog straha
Prvi korak je da pacijent nauči šta se dešava u telu i umu kada oseti strah. Edukacija pomaže da mozak prestane da vidi stomatologa kao “nepoznatog neprijatelja”.
🔹 Zadatak: Napravi listu svojih strahova (npr. miris ordinacije, zvuk bušilice, bol, osećaj gubitka kontrole).
Korak 2: Rangiranje strahova – hijerarhija anksioznosti
Pacijent, uz pomoć terapeuta, pravi “stepenište straha”. Na vrhu je ono što najviše plaši (npr. vađenje zuba), a na dnu ono što je najmanje neprijatno (npr. gledanje fotografije stomatološke ordinacije).
🔹 Primer hijerarhije:
- Gledanje fotografije zubarske stolice.
- Čitanje teksta o bezbolnoj anesteziji.
- Prolazak pored stomatološke ordinacije.
- Telefonski poziv za zakazivanje pregleda.
- Ulazak u čekaonicu.
- Razgovor sa stomatologom bez pregleda.
- Sedenje u stolici bez intervencije.
- Kratak pregled bez bušilice.
- Popravka uz lokalnu anesteziju.
- Vađenje zuba.
Korak 3: Postepena izloženost uz relaksaciju
Pacijent ne ide odmah na najviši nivo. Počinje se od najlakšeg, i ostaje se na tom koraku sve dok anksioznost ne opadne. Tokom izlaganja, koristi se:
- duboko disanje,
- mišićna relaksacija,
- kognitivna restrukturacija (menjanje negativnih misli).
🔹 Primer: Osoba gleda sliku zubarske stolice dok praktikuje duboko disanje. Kada slika više ne izaziva anksioznost – prelazi se na sledeći nivo.
Korak 4: Suočavanje sa “katastrofalnim mislima”
U KBT-u se uči prepoznavanje automatskih misli, poput:
- “Sigurno će me zaboleti!”
- “Neću moći da pobegnem!”
- “Zubar će me osuditi jer nisam dolazio godinama!”
Zadatak terapeuta je da pomogne pacijentu da zastane i preispita te misli, zamenjujući ih realnijim:
- “Koristi se moderna anestezija.”
- “Mogu da tražim pauzu u svakom trenutku.”
- “Stomatolozi su tu da pomognu, ne da osuđuju.”
Korak 5: Praćenje napretka i nagrađivanje
Napredak se meri, beleži i nagrađuje.
🔹 Primer zadatka:
✅ Otišao/la sam da zakazem termin.
✅ Proveo/la sam 5 minuta u čekaonici.
✅ Prošao/la sam pregled bez panične reakcije.
Svaki uspešan korak može se nagraditi: odlaskom u šetnju, kupovinom omiljene knjige, razgovorom sa bliskom osobom.
Ključni saveti za pacijenta:
✔ Počni polako – ne moraš odmah do vrha lestvice.
✔ Vežbaj relaksaciju svakodnevno.
✔ Razmišljaj o poseti zubaru kao o psihološkom treningu.
✔ Traži podršku – ne moraš kroz ovo prolaziti sam/a.
✔ Zapisuj svoja iskustva i osećanja u dnevnik napretka.
✔ Vodi se pravilom: Mali koraci + ponavljanje = velika pobeda.
Strah je treniran – ali i hrabrost se uči
Strah nije znak slabosti. To je naučena reakcija. Ali kao što je naučena – može se i odučiti. Ekspozicija nije laka, ali je sigurna, strukturisana i pod kontrolom. Najvažnije: ti vodiš igru.
Kroz sistematsku desenzitizaciju i postepeno suočavanje, mozak uči da zubar nije opasnost, već saveznik. A svaki mali korak vodi te bliže cilju – mirnom, zdravom osmehu.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: