Zamislite da ste na putu do zubara. U stomaku osećate knedlu, srce vam brže kuca, dlanovi se znoje. U glavi se vrte misli poput: „Zaboleće me sigurno“, „Ne mogu da izdržim“, „Zubar će me osuditi jer nisam dolazio godinama“. Ovo nisu samo misli – to su automatske negativne misli, ključni okidači koji pojačavaju strah.
Upravo se tim mislima bavi kognitivno bihejvioralna terapija (KBT), najefikasniji psihološki pristup u prevazilaženju dentalne fobije. KBT ne pokušava da „ukloni“ strah, već uči osobu kako da ga razume, prepozna i menja.
Šta su automatske misli?
Automatske misli su brze, automatske procene situacije koje često ni ne primećujemo. Kod pacijenata koji se boje zubara, te misli su uglavnom negativne, katastrofične i iracionalne.
Primeri:
- „Zubar će sigurno koristiti ogromnu iglu.“
- „Ako mi zatrese ruka, povrediće me.“
- „Neću moći da dišem tokom intervencije.“
Te misli nisu činjenice, već interpretacije koje proističu iz prethodnih negativnih iskustava ili mitova o stomatološkom tretmanu.
Unutrašnji dijalog: Nevidljivi izvor stresa
Unutrašnji dijalog je način na koji sami sa sobom razgovaramo. Kod osoba sa dentofobijom, ovaj dijalog je najčešće ispunjen samokritikom, strahom i predviđanjem najgoreg scenarija.
Tipičan tok unutrašnjeg dijaloga:
- „Ne mogu ja to. Nisam dovoljno jak.“
- „Ako me zaboli, neću moći da podnesem.“
- „Oni misle da sam zapustio sebe.“
Ovaj dijalog postaje začarani krug. Što su misli negativnije, osećanja su intenzivnija, a ponašanje sve izbegavajuće.
KBT alat: Kako menjamo misli?
Kognitivno bihejvioralna terapija uči pacijente da:
- Prepoznaju negativne misli – vodeći dnevnik misli.
- Ispituju tačnost tih misli – koristeći dokaze „za“ i „protiv“.
- Zamenjuju ih realnijim i korisnijim mislima.
Primer vežbe:
| Situacija | Automatska misao | Osećanje | Realnija misao |
|---|---|---|---|
| Ulazak u čekaonicu | „Sigurno će da boli“ | Panika | „Danas postoji anestezija – ne mora da boli.“ |
Kako terapija menja mozak?
Redovnim vežbanjem, mozak uči da reaguje drugačije. Ne ulazi više u paniku po automatizmu. Umesto toga, aktivira se prefrontalni korteks – deo mozga zadužen za racionalno razmišljanje i donošenje odluka. Istovremeno, amigdala – centar za strah – prestaje da „vlada“ ponašanjem.
Praktični koraci koje pacijent može sam da primeni
- Vodite dnevnik misli: Zabeležite situaciju, misao, emociju i novu misao. Radite to svakog dana.
- Vežbajte disanje i relaksaciju pre odlaska kod zubara.
- Zamolite zubara da objasni proceduru – znanje smanjuje strah.
- Povedite podršku – partner, prijatelj ili čak slušalice sa umirujućom muzikom mogu pomoći.
- Postavite ciljeve – na primer: „Cilj mi je da danas uđem u ordinaciju, bez tretmana. Sledeći put idem na pregled.“
Misli su navika – a navike se menjaju
Kao što ne možemo trenirati mišiće bez ponavljanja, tako i promena misaonih obrazaca zahteva vežbu. KBT je terapija koja vam daje alat da sami postanete psihološki jači, a ne samo da se „ne bojite“. Strah je prirodan – ali ne mora da vas kontroliše. Učite da misli budu vaš saveznik.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: