Zamislite da postoji način da naučite svoj mozak da se ne uplaši pri pomisli na zubarsku stolicu.
Bez tableta. Bez prinude. Bez guranja “na silu”.
Zamislite da vaš mozak može da trenira hrabrost, kao što telo trenira mišiće.
Upravo to omogućavaju neurofeedback i biofeedback – savremene terapijske metode koje koriste tehnologiju da smire mozak i telo kod ljudi koji pate od dentalne fobije.
U ovom tekstu saznaćete:
- šta su neurofeedback i biofeedback
- kako funkcionišu i kako se primenjuju kod osoba koje se boje zubara
- šta kažu naučna istraživanja i iskustva iz prakse
- i kako ove metode treniraju mozak da se oseća bezbedno, umesto da paniči
🧠 Prvo, zašto se mozak “uplaši” zubara?
Kada neko ima dentalnu fobiju, njegov mozak reaguje na zubarsku ordinaciju kao da je u stvarnoj opasnosti:
- amigdala (centar za strah) se aktivira
- srce ubrzava
- disanje postaje plitko
- mišići se zatežu
- mozak “isključuje” racionalno razmišljanje – i pokreće mehanizam “bori se ili beži”
📌 Problem nije samo u mislima – već i u naučenom telesnom odgovoru.
Zato su potrebne metode koje pomažu i telu i mozgu da reaguju drugačije.
🎯 Šta je biofeedback?
Biofeedback je tehnika u kojoj pacijent uči da prepozna i kontroliše fiziološke funkcije svog tela – kao što su:
- srčani ritam
- disanje
- napetost mišića
- telesna temperatura
- znojenje
Uz pomoć senzora, računar prikazuje na ekranu šta se dešava u telu u realnom vremenu. Pacijent gleda svoj stres, vidi kako raste – i uči kako da ga smanji.
📌 Kako izgleda u praksi?
Pacijentu se postave senzori (na prst, glavu, grudni koš ili kožu).
Na monitoru vidi, na primer:
✔️ „Kad sam pomislio na zubara, srce mi je skočilo na 120/min.“
✔️ „Kad sam disao sporo, broj otkucaja se smanjio.“
📘 Ova metoda pomaže pacijentima da povrate osećaj kontrole nad sopstvenim telom.
🧠 A šta je neurofeedback?
Neurofeedback je specifična vrsta biofeedbacka koja prati moždanu aktivnost (EEG – moždane talase).
Cilj je da naučiš svoj mozak da proizvodi “mirnije” talase, umesto onih koji izazivaju strah.
✅ Vrste moždanih talasa:
| Talas | Frekvencija | Efekat |
|---|---|---|
| Beta | 12–30 Hz | Fokus, ali previše = anksioznost |
| Alpha | 8–12 Hz | Mirnoća, opuštenost |
| Theta | 4–8 Hz | Kreativnost, polusan |
| Delta | 0.5–4 Hz | San i duboka relaksacija |
Kod osoba sa dentalnom fobijom često se uoči povišena beta aktivnost – što je znak povišene napetosti i iščekivanja opasnosti.
📌 Neurofeedback “uči” mozak da automatski pređe u alfa stanje – koje se vezuje za smirenost.
💡 Kako neurofeedback pomaže osobama koje se boje zubara?
Kroz seriju kratkih treninga (30–45 minuta), pacijent uči kako da:
- smanji unutrašnji stres
- ostane miran pri pomisli na zubarsku ordinaciju
- reguliše emocionalne “okidače”
- stvori nove obrasce – “zubar = neutralno”, umesto “zubar = opasnost”
Tokom sesije, mozak dobija vizuelnu ili auditivnu povratnu informaciju:
- kad je mozak miran → ekran svetli, muzika svira
- kad je napet → ekran zamrači, zvuk staje
Pacijent podsvestno uči da ostane u mirnijem stanju – i taj obrazac se prenosi i na svakodnevne situacije.
🧪 Šta kaže nauka?
Prema The Fearful Dental Patient, dr Weiner ističe da biofeedback i neurofeedback posebno pomažu pacijentima:
- koji imaju fizičke simptome panike
- koji su prošli traume kod zubara u detinjstvu
- koji ne reaguju dovoljno na samo razgovor ili kognitivnu terapiju
- koji žele “alat” koji mogu poneti sa sobom (disanje, vizualizacija, samopraćenje)
Brojne studije (npr. Hammond, 2005; Lehrer et al., 2010) pokazuju da kombinacija biofeedbacka sa psihološkom terapijom smanjuje anksioznost za 40–70% već nakon 6–10 sesija.
👩⚕️ Kako izgleda terapijski proces?
Korak po korak:
- Procena nivoa straha i telesnih simptoma
- Instalacija senzora i početno merenje
- Trening regulacije disanja, srčanog ritma i EEG aktivnosti
- Učenje strategija samoregulacije koje se mogu koristiti i u čekaonici
- Simulacija realnih situacija (gledanje slike ordinacije, puštanje zvuka bušilice) uz vežbanje smirenosti
📌 Cilj nije samo da “izdržiš” pregled – već da tvoj mozak nauči da ne reaguje više panično.
💬 Iskustva pacijenata
“Nisam verovao da mogu da ‘vidim’ svoj stres. A kad sam video kako skače čim čujem bušilicu, znao sam da to nije gluma. Biofeedback mi je pomogao da naučim kako da ga smirim.”
“Neurofeedback mi je bio kao fitnes za mozak. Posle nekoliko treninga više nisam imao napad panike kad sam seo u stolicu.”
📍 Gde se koriste ove metode?
- u psihološkim ordinacijama koje se bave anksioznim poremećajima
- u neuropsihijatrijskim centrima
- sve češće u stomatološkim klinikama koje imaju tim sa psihologom
- kao dopuna uz KBT terapiju kod pacijenata koji teško kontrolišu telo
🌟 Strah se ne rešava na silu – već treningom
Ako se plašiš stomatologa – to ne znači da si slab, nego da ti je mozak naučio da prepoznaje opasnost tamo gde je više nema.
Biofeedback i neurofeedback ti pomažu da naučiš novi jezik svog tela – jezik mira, kontrole i prisutnosti.
📌 Ne učiš da “glumiš hrabrost”. Učiš da postaneš miran.
📌 I kada tvoj mozak zna da je bezbedan – zna i tvoje telo. A zna i tvoj osmeh.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: