Za mnoge ljude, zvuci koji dopiru iz stomatološke ordinacije – zujanje, brušenje, metalni instrumenti – predstavljaju okidač za paniku.
Kod osoba koje pate od dentalne fobije, čak i sama pomisao na te zvuke može izazvati ubrzan puls, drhtavicu i želju da pobegnu iz ordinacije.
Ali šta ako bismo mogli da te zvuke zamaskiramo nečim prijatnim?
Nečim što umiruje telo, opušta mozak i smanjuje anksioznost?
Odgovor je: muzikoterapija.
U ovom tekstu ćeš saznati:
- kako umirujuća muzika utiče na mozak i telo
- kako se koristi tokom stomatoloških procedura
- koje vrste muzike su najefikasnije
- kako izgleda praksa u ordinacijama koje rade sa fobičnim pacijentima
- i zašto muzikoterapija nije luksuz, već terapijsko sredstvo
🎧 Šta je muzikoterapija?
Muzikoterapija je upotreba muzike u terapeutske svrhe – da bi se postigao pozitivan efekat na emocije, disanje, srčani ritam, napetost mišića i osećaj bezbednosti.
U stomatološkom kontekstu, muzikoterapija znači:
- puštanje pažljivo odabrane, umirujuće muzike
- korišćenje slušalica ili ozvučenja tokom pregleda ili intervencije
- stvaranje auditivnog štita koji štiti pacijenta od neprijatnih zvukova i fokusa na strah
📌 Njen cilj nije da “zabavi” pacijenta, već da reguliše njegove emocionalne i fiziološke reakcije.
🧠 Kako muzika utiče na mozak pacijenta koji se plaši?
Istraživanja pokazuju da muzika direktno utiče na:
✅ 1. Smanjenje aktivnosti amigdale
Amigdala je deo mozga koji je zadužen za reagovanje na opasnost i proizvodi osećaj straha. Umirujuća muzika smanjuje njenu aktivnost i šalje poruku: „Nisi u opasnosti.“
✅ 2. Smanjenje nivoa kortizola (hormona stresa)
Kada se kortizol smanji, opadaju napetost mišića, pritisak, broj otkucaja srca – sve ono što karakteriše stanje panike.
✅ 3. Povećanje nivoa serotonina i dopamina
To su tzv. “hormoni zadovoljstva i smirenosti” koji deluju kao prirodni sedativi tela.
📘 U knjizi The Fearful Dental Patient, dr Weiner navodi da “auditivna distrakcija (slušanje muzike tokom pregleda) značajno smanjuje anksioznost kod pacijenata, naročito kod dece, adolescenata i fobičnih odraslih osoba”.
🎵 Kakvu muziku koristiti tokom stomatološke procedure?
Nije svaka muzika pogodna. Najefikasnija je ona koja ima sledeće karakteristike:
✔️ Spor tempo (60–80 bpm)
Ritam koji prati otkucaje srca u mirnom stanju.
✔️ Bez naglih prelaza, bez jakih ritmova ili reči
Instrumentalna muzika, ambijentalna, prirodni zvuci (voda, šuma), klasična muzika (npr. Erik Sati, Debisi) i meditativna muzika su idealne.
✔️ Poznata pacijentu (lično prijatna)
Ako pacijent ima omiljenu muziku koja ga smiruje – još bolje. To mu daje osećaj kontrole i udobnosti.
🎧 Kako se muzikoterapija primenjuje u praksi?
✅ Opcija 1: Muzika u pozadini u ordinaciji i čekaonici
Stvara prijatnu atmosferu i smanjuje “hladnu sterilnost” prostora.
Idealno: tihi, ambijentalni tonovi koji ne ometaju komunikaciju.
✅ Opcija 2: Slušalice za pacijenta tokom procedure
Omogućava pacijentu da se izoluje od zvukova bušilice i instrumenata.
Mogu biti:
- obične slušalice koje pacijent donese
- bežične slušalice koje ordinacija obezbeđuje
- povezane sa plejlistom ili aplikacijom za opuštanje (npr. Calm, Headspace)
📌 Važno: stomatolog treba uvek imati vizuelni kontakt s pacijentom i signalizaciju za pauzu (npr. podizanje ruke).
📊 Dokazano efikasno: šta kažu studije?
Više studija pokazalo je da muzikoterapija:
- smanjuje subjektivni doživljaj straha za 30–50%
- skraćuje vreme intervencije, jer pacijent bolje sarađuje
- povećava broj pacijenata koji dolaze na redovne kontrole
U praksi, pacijenti koji koriste muziku tokom lečenja mnogo ređe doživljavaju panične epizode, posebno tokom davanja anestezije ili korišćenja bušilice.
💬 Iskustva pacijenata
“Bez muzike ne bih mogla da izdržim. Zvuci su me uvek prestravljivali. Sad pustim svoju plejlistu i osećam se kao da sam na nekom drugom mestu.”
“Zamolio sam zubara da stavim slušalice. Prvi put u životu sam se smirio dok mi je popravljan zub.”
“Muzika mi je pomogla da prebrodim prve posete. Sad više i ne koristim – ali tada mi je bila kao spas.”
🛠️ Saveti za stomatologe i pacijente
Za stomatologe:
- Pitajte pacijenta da li bi želeo da sluša muziku
- Pripremite plejlistu opuštajuće muzike za ordinaciju
- Omogućite povezivanje Bluetooth slušalica
- Dogovorite jasan signal ako pacijent želi pauzu
Za pacijente:
- Pripremite svoju plejlistu “anti-strah” muzike
- Vežbajte slušanje uz disanje kod kuće (npr. 4-7-8 disanje)
- Koristite istu muziku tokom terapije i u ordinaciji – mozak prepoznaje sigurnost
🌟 Muzika ne menja stvarnost – ali menja tvoju reakciju
Ne možemo uvek promeniti ono što nas plaši – ali možemo promeniti kako se nosimo s tim.
Muzikoterapija je jednostavna, neinvazivna i prijatna – i dokazano pomaže.
📌 Uz pravu muziku, tvoje telo diše sporije.
📌 Tvoje misli ne jure kao pre.
📌 Tvoje srce kuca mirnije.
📌 I stomatološka stolica više nije kazna – već prostor za tvoju pobedu.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: