Ako se bojiš odlaska kod zubara – nisi sam. I još važnije: nisi slab.
U društvu u kom se hrabrost često meri time koliko podnosiš bol, strah se pogrešno tumači kao mana, kao nešto sramotno i neprihvatljivo.
Ali istina je potpuno drugačija.
Strah – pa i onaj od zubara – nije slabost, već psihološki odgovor tela i mozga na opasnost. Kada se taj odgovor pojača i postane hroničan, govorimo o fobiji – a konkretno, dentofobiji, koja je priznato stanje i predmet ozbiljnih psiholoških istraživanja i terapija.
U ovom tekstu saznaćeš:
- šta je dentalna fobija i kako se razlikuje od običnog straha
- zašto je normalizacija fobije prvi korak ka njenom prevazilaženju
- kako da prepoznaš simptome kod sebe
- kako da bez stida kažeš: „Plašim se – i u redu je što se plašim.“
- i šta konkretno možeš da uradiš već danas da strah izgubi snagu
🧠 Šta je zapravo dentalna fobija?
Prema knjizi The Fearful Dental Patient dr Arthura Weinera, dentalna fobija je:
“Preterani i iracionalni strah od stomatoloških tretmana, koji vodi do izbegavanja zubarskih poseta i značajno narušava kvalitet života.”
To znači da osoba ne oseća samo nelagodnost – već:
- izbegava zakazivanje i razgovor o zubaru
- ima fizičke simptome pri pomisli na pregled
- oseća stid, krivicu i osećaj gubitka kontrole
📌 Ovo nije slab karakter. Ovo je emocionalna rana – koja se može razumeti i zalečiti.
🤔 Zašto je važno normalizovati dentalnu fobiju?
Normalizacija znači: prihvatiti da je osećaj koji imaš ljudski, očekivan i rešiv.
Zašto je to važno?
✅ 1. Zato što stid hrani strah
Ako misliš da si jedini koji se boji, verovatno ćeš ćutati.
Ako ćutiš, izbegavaš.
Ako izbegavaš, problem raste – i u ustima i u glavi.
📌 Kada sebi kažeš: “Nisam jedini – i nisam zbog toga loš”, već si oslabio fobiju.
✅ 2. Zato što otvaraš vrata pomoći
Kada ne priznaješ problem – ne tražiš rešenje.
Ali kada kažeš: “Imam dentalnu fobiju”, otvaraš vrata:
- psihološkoj podršci
- terapeutskoj komunikaciji sa zubarom
- planiranju bezbednih poseta i korak-po-korak tretmana
✅ 3. Zato što time pomažeš i drugima
Kada javno ili makar u malom krugu priznaš svoj strah – drugi se osete slobodno da priznaju svoj.
Strahovi se leče zajedno. Povezanošću. Razumevanjem.
📌 Kako da znaš da tvoje osećanje nije običan strah – već dentalna fobija?
Evo liste simptoma na koje treba da obratiš pažnju:
| Simptom | Opis |
|---|---|
| Izbegavanje | Odlažeš zakazivanje godinama i nalaziš izgovore |
| Fizičke reakcije | Srce lupa, znojiš se, drhte ti ruke pri pomisli na ordinaciju |
| Katastrofične misli | „On će da me napadne… Biće strašno… Neću izdržati…“ |
| Noćne more ili nesanica | Veče pre pregleda ne možeš da spavaš |
| Stid i krivica | Sram te je svojih zuba, pa se još više povlačiš |
| Nemaš kontrolu | Osećaš se kao da ti telo „samo beži“ iako znaš da to ne želiš |
📌 Ako prepoznaješ više ovih simptoma – to je znak da tvoje telo traži razumevanje, a ne osudu.
🛠 Kako možeš da normalizuješ svoj strah?
✅ 1. Imenuj svoj strah – naglas
Prvi i najvažniji korak: Reci sebi – i drugima:
🗣 “Imam dentalnu fobiju. I to je u redu. Neki ljudi se boje visine. Neki vožnje. Ja se bojim zubara. I to se može rešiti.”
Imenovan strah prestaje da bude haos – postaje poznat neprijatelj.
✅ 2. Pronađi “sigurne” sagovornike
- porazgovaraj sa osobom od poverenja
- potraži zubara koji ima iskustva sa fobičnim pacijentima
- pridruži se onlajn grupama za podršku
📌 U zajednici – strah se deli, i samim tim slabi.
✅ 3. Piši dnevnik svojih misli i napretka
Zapiši šta te tačno plaši.
Kako reaguješ.
Kako si se osećao posle razgovora, posle prvog koraka.
📘 Dnevnik ti pomaže da vidiš da napreduješ.
✅ 4. Koristi afirmacije i vežbe disanja
📌 “Imam pravo da osećam strah. I imam sposobnost da ga prevaziđem.”
📌 “Dišem polako. Moje telo je bezbedno. Osećam tlo pod nogama.”
Vežbe disanja (poput 4-7-8) pomažu telu da uđe u stanje smirenosti, a afirmacije utiču na unutrašnji dijalog – koji je često izvor najdublje panike.
✅ 5. Priznaj sebi male pobede
Možda nisi još zakazao pregled.
Ali si pročitao ovaj tekst.
Možda si pogledao ordinaciju iz auta.
Možda si samo porazgovarao o tome sa nekim.
📌 Sve to su koraci. I svaki se računa.
🌱 Normalizacija straha je početak njegovog nestajanja
Strah nije slabost. Strah je iskustvo. Ponekad teško. Ponekad obmanjujuće. Ali uvek – ljudsko.
Kada normalizuješ svoj strah, ti:
- uzimaš moć iz njegovih ruku
- pokazuješ sebi da si vredan pomoći
- i polako menjaš svoju priču: od izbegavanja – ka oslobađanju
Zubarska stolica ne mora biti simbol sramote i panike.
Može postati simbol hrabrosti i rasta.
A prvi korak je uvek isti:
📌 Ne beži od straha. Gledaj ga u oči – i reci: „Znam ko si. I znam da mogu dalje bez tebe.“
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: