Na prvi pogled, zubi i psiha možda ne deluju povezano. Međutim, u psihijatrijskoj i psihološkoj praksi, jedno od najčešćih “nevidljivih” mesta gde strah stvara ozbiljne posledice po mentalno zdravlje jeste upravo zubarska stolica.
Strah od zubara – ili stručno dentofobija – mnogo je više od nelagodnosti. Kada traje godinama, može dovesti do ozbiljne i hronične anksioznosti, utičući na:
- svakodnevno funkcionisanje
- samopouzdanje
- odnose sa drugima
- opšte psihičko zdravlje
U ovom tekstu ćeš saznati:
- kako anksioznost nastaje kod ljudi koji se boje zubara
- šta se dešava u telu i mozgu kada strah postane hroničan
- kako se to odražava na druge sfere života
- kako se anksioznost leči – i kako ponovo uspostaviti kontrolu nad sobom
🧠 Kako anksioznost nastaje kod pacijenata koji se boje zubara?
Anksioznost se ne javlja „odjednom“ – ona se razvija kao rezultat dužeg izlaganja stresu koji osoba ne zna kako da obradi i prevaziđe. Kod pacijenata koji se plaše zubara, ovo se događa u nekoliko faza:
🔹 Faza 1: Izbegavanje neprijatnog
Osoba ima loše iskustvo iz prošlosti (npr. bolan tretman, neljubazan stomatolog, osećaj nemoći). Mozak pamti to iskustvo kao opasnost.
📌 Sledeći put, osoba odlaže odlazak kod zubara. Prvo nekoliko nedelja. Onda nekoliko meseci. Onda – nekoliko godina.
🔹 Faza 2: Izbegavanje postaje navika
S vremenom, izbegavanje postaje mehanizam odbrane:
🧠 “Ako ne idem – ništa se loše neće dogoditi.”
Ali zapravo – problemi rastu. Bol se pojačava. Zubi propadaju.
I svaki novi dan bez pregleda pojačava tenziju i krivicu.
🔹 Faza 3: Osećaj gubitka kontrole
Kada osoba postane svesna da „više ne može da ode kod zubara“ iako zna da mora – javlja se anksioznost.
To je stanje u kojem mozak stalno šalje signale opasnosti:
- Šta ako me zaboli?
- Šta ako mi iskrvare desni?
- Šta ako me stomatolog osudi?
- Šta ako se srušim u ordinaciji?
📌 Tako počinju simptomi anksioznosti:
- ubrzani rad srca
- znojenje
- nesanica
- napadi panike
- hronična napetost
- negativne misli koje se ponavljaju
🔄 Kako anksioznost zbog zubara utiče na celo psihičko zdravlje?
Anksioznost ne ostaje „izolovana“. Ona se širi na:
🧍♂️ Samopouzdanje i slika o sebi
Osobe koje se boje zubara često se stide:
- svojih zuba
- svog izbegavanja
- svojih emocija
📌 “Svi idu normalno, samo ja ne mogu.”
Ova rečenica se često pretvara u osećaj krivice i stida, koji pojačavaju psihičku patnju.
👥 Odnose sa drugim ljudima
- Osoba se osmehuje zatvorenih usta
- Izbegava blizinu i intimnost
- Povlači se iz društva
- Postaje razdražljiva ili depresivna
📌 Iz straha se razvija emocionalna distanca i povlačenje.
🧘♀️ Opštu psihofizičku ravnotežu
- Loš san
- Napetost mišića
- Problemi sa varenjem
- Slabija koncentracija
- Opšti osećaj da „nešto nije u redu“
📌 I sve to zbog jednog straha – koji se proširio u sve pore života.
🛠 Kako lečiti ovu vrstu anksioznosti?
Dobra vest je da se anksioznost leči – i da postoji niz efikasnih metoda.
✅ 1. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)
Kao što preporučuje dr Weiner, KBT je terapija izbora za dentofobiju.
Radi se o tome da se pacijent uči:
- da prepozna negativne misli (“Ne mogu da izdržim”)
- da ih zameni realnijim (“Mogu da se zaustavim kad poželim”)
- da se postepeno izlaže strahu, ali na kontrolisan i siguran način
📌 Nakon 8-12 seansi, većina pacijenata beleži veliko smanjenje simptoma.
✅ 2. Postepeno izlaganje – korak po korak
Ova tehnika uključuje mali, kontrolisani susret sa strahom, uz prethodnu pripremu:
- prvo se samo ode do ordinacije
- zatim se porazgovara sa stomatologom
- onda se obavi pregled bez intervencije
- tek kasnije – eventualna terapija
📌 Ovde osoba uči da telo može da se smiri i da ne mora da beži.
✅ 3. Tehnike disanja i relaksacije
Vežbe poput 4-7-8 disanja, mišićne relaksacije ili vođene vizualizacije smanjuju telesnu reakciju na stres i pomažu osobi da oseti kontrolu nad svojim telom.
✅ 4. Psihološka edukacija i pisanje dnevnika
Razumevanje sopstvenog straha menja sve. Kada osoba shvati:
- odakle strah dolazi
- zašto je racionalan (ali i promenljiv)
- kako mozak reaguje na stres
…počinje da menja odnos prema sopstvenim emocijama.
📘 Pisanje dnevnika straha, napretka i osećanja pomaže u praćenju napretka i rasterećenju misli.
✅ 5. U težim slučajevima – pomoć lekova
Ako su prisutni jaki napadi panike, nesanica ili depresija, lekar može preporučiti blagu farmakološku podršku – uz terapiju.
To nije znak poraza, već most do stabilnosti.
💡 Jedan strah – mnoge posledice. Ali i mnogo načina za izlečenje.
Anksioznost koja je počela od zubarske stolice može da preraste u širi problem. Ali isto tako, njeno rešavanje donosi talas osnaženja na svim poljima života.
Strah nije neprijatelj. Strah je poruka.
Poruka da nešto iz prošlosti traži tvoju pažnju i tvoju zaštitu.
I najlepša stvar?
📌 Tvoje zdravlje i tvoj mir nisu izgubljeni.
📌 Samo čekaju tvoj prvi korak.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog, specijalista oralne hirurgije
Kontakt: