Strah od zubara je vrlo česta pojava. Ipak, mnogi ljudi koji se boje zubara ćute o tome. Ponašaju se kao da je sve u redu, a iznutra su u grču. Neki čak godinama izbegavaju ordinaciju – ne zato što ne žele zdrave zube, već zato što ne znaju kako da pričaju o svom strahu.
Ovaj tekst je tu da vam pomogne da napravite taj važan korak: da otvoreno razgovarate sa svojim stomatologom o onome što vas muči.
Kao što ističe dr Arthur Weiner u knjizi The Fearful Dental Patient, iskren i otvoren dijalog između pacijenta i stomatologa je osnova svakog uspešnog lečenja kod fobičnih pacijenata. Ako ne govorite o strahu, on će vladati vama. Ako ga izgovorite – već ste na pola puta do rešenja.
1. Zašto je važno da razgovarate o strahu sa zubarom?
Zato što nijedan stomatolog, ma koliko iskusan bio, ne može znati kako se vi osećate ako mu to ne kažete. Neki pacijenti izgledaju mirno spolja, a iznutra paniče. Drugi se osmehuju, ali im srce ubrzano kuca.
Kada ćutite:
- Zubar ne zna da vam je potrebna pauza.
- Ne zna da vam je određeni instrument okidač za paniku.
- Ne zna da vam treba više objašnjenja i sigurnosti.
Ali kada mu kažete, omogućavate mu da prilagodi pristup vama – sporije, pažljivije, uz dodatna objašnjenja i dogovorene signale za pauzu.
2. Kako da započnete razgovor?
Mnogi se boje da će zvučati glupo ili preosetljivo. Ali verujte: dobri stomatolozi već znaju da mnogi pacijenti imaju strah. Za njih je to deo posla – a za vas, to može biti olakšanje.
Evo nekoliko jednostavnih rečenica kojima možete otvoriti razgovor:
- „Moram da vam priznam da me je zaista strah stomatoloških zahvata.“
- „Imam neka loša iskustva iz prošlosti i jako se nerviram kada dolazim.“
- „Plašim se, ali želim da pokušam da ovo uradim uz vašu pomoć.“
Važno je da budete iskreni. Nema potrebe da se izvinjavate zbog svog straha – on je stvaran i vi imate pravo na razumevanje.
3. O čemu je važno da pričate sa zubarom?
✅ Šta vam je najstrašnije?
– Da li je to bol? Zvuk aparata? Osećaj gubitka kontrole? Loše iskustvo iz prošlosti?
✅ Kako reagujete kad ste uplašeni?
– Drhtite, dišete ubrzano, imate napade panike? Važno je da stomatolog zna na šta da obrati pažnju.
✅ Šta vam pomaže?
– Da li vam pomaže kada vam neko objasni svaki korak? Ili kada slušate muziku? Ili kada držite nekog za ruku?
✅ Koji tempo vam odgovara?
– Možete li da radite sve u jednom terminu ili vam je potrebna pauza između zahvata?
4. Postavite jasna pravila – zajedno
Jedna od najkorisnijih stvari koju možete uraditi jeste da sa stomatologom unapred dogovorite signal za pauzu. To može biti:
- Podizanje ruke
- Pokret prstima
- Zatvaranje šake
Taj dogovor vam daje osećaj kontrole – jer znate da u svakom trenutku možete zaustaviti proceduru ako vam postane previše.
Takođe, zamolite stomatologa da vam pre svakog koraka objasni šta će se raditi, koliko traje, i da vas obavesti kada je gotovo.
5. A šta ako stomatolog ne pokaže razumevanje?
Nažalost, ne reaguju svi stomatolozi sa istim nivoom empatije. Ako osetite da vas neko osuđuje, omalovažava ili ne shvata ozbiljno – imate pravo da promenite zubara. Pronađite onog koji ima iskustva sa anksioznim pacijentima i koji zna da strah nije gluma, već stvarna prepreka.
Ne pristajte na neprijatnost i tišinu – zaslužujete nekoga ko će vas saslušati i podržati.
6. Šta će se dogoditi posle razgovora?
Kada se otvoreno razgovara o strahu:
- Povećava se poverenje između vas i stomatologa.
- Smanjuje se osećaj stida.
- Daje vam se osećaj kontrole.
- Lakše se ulazi u sledeći termin.
Pacijenti koji razgovaraju o strahu često kasnije kažu:
„Ne mogu da verujem koliko mi je laknulo kad sam to rekao naglas.“
Iskrenost gradi most između straha i rešenja
Strah od zubara nije sramota. On je iskustvo, emocija, možda i rana iz prošlosti. Ali nije kazna. I nije nešto što morate nositi sami.
Otvoren razgovor sa stomatologom može biti ta iskra koja menja sve. Dijalog leči. Dijalog osnažuje. Dijalog oslobađa.
Zato budite iskreni. Ne prema stomatologu – već pre svega prema sebi. Zaslužujete da budete saslušani. I imate pravo da tražite pomoć.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: