Kada se neko jako boji zubara, to nije samo u glavi – već i u telu:
🔺 Srce ubrzano lupa.
🔺 Dlanovi se znoje.
🔺 Javlja se stid, teskoba, osećaj nemoći.
🔺 Glava se puni crnim mislima: “Neću izdržati… Ne mogu…”
Ali postoji jedan jednostavan, ličan i moćan alat koji može da ti pomogne da razumeš, oslabiš i promeniš svoj strah.
To je – 📘 dnevnik osećanja.
U ovom tekstu saznaćeš:
- kako pisanje misli i emocija utiče na tvoj mozak
- kako vođenje dnevnika pomaže kod straha od zubara
- kako konkretno da vodiš dnevnik – uz jednostavne primere
- i zašto je ovo metoda koju preporučuju i terapeuti i nauka
🧠 Šta se dešava kada pišemo o svom strahu?
Kada samo razmišljamo o svom strahu – to često izgleda kao haos. Misli se vrte u krug, bez kraja i bez odgovora.
Ali kada ih napišemo, dešava se nešto moćno:
📌 Strah postaje konkretan. Vidljiv. Opipljiv.
I kad ga vidiš na papiru – više te ne kontroliše on. Ti kontrolišeš njega.
Neurološki gledano, pisanje:
- aktivira logički deo mozga (prefrontalni korteks)
- smanjuje aktivaciju amigdale (centra za strah)
- omogućava telu da se fizički opusti
- oslobađa “zarobljene” emocije, koje više ne moraju da ostanu u telu
📘 U knjizi The Fearful Dental Patient, Weiner navodi da zapisivanje osećanja može pomoći pacijentu da razdvoji prošlost od sadašnjosti, da prepozna automatizovane negativne misli i da stvori prostor za nove obrasce ponašanja.
✍️ Kako dnevnik pomaže pacijentima sa strahom od zubara?
Vođenje dnevnika ti omogućava da:
- izbaciš napolje ono što te muči
- primetiš obrasce ponašanja (npr. “Uvek paničim dan pre pregleda”)
- razdvojiš misli od činjenica (npr. “Zubar će da viče” → “Nikada nije vikao”)
- pratiš svoj napredak
- osetiš ponos što si uradio korak više
📌 Pisanje postaje tvoj tihi terapeutski alat – tu je uvek uz tebe, bez osude.
🗂 Kako voditi dnevnik – konkretan vodič za pacijente
Ne postoji jedan “pravi” način – ali evo nekoliko predloga koje možeš kombinovati:
🟦 1. Dnevnik osećanja – pre, tokom i posle pregleda
Napiši tri pasusa:
- Pre posete:
“Danas idem kod zubara. Osećam napetost u stomaku. Strah me je da će nešto boleti. Plaši me i sama čekaonica. Mislim da ću pobeći.” - Tokom ili neposredno nakon:
“Bio sam napet, ali sam ipak otišao. Zubar je bio ljubazan. Pregled nije boleo. Srce mi je brže kucalo, ali nisam pobegao.” - Posle:
“Ponosan sam. Uspelo je. Nije bilo strašno kao što sam mislio. Sledeći put će biti lakše.”
📌 Ovaj format ti pokazuje razliku između očekivanja i stvarnosti.
🟦 2. Dnevnik misli: “Šta mi je prošlo kroz glavu?”
Napravio/la si sledeću tabelu:
| Situacija | Misao | Osećanje | Da li je misao realna? |
|---|---|---|---|
| Pogledao sam poziv iz ordinacije | “Ne mogu ovo da podnesem!” | Panika | Mogu, jer sam i ranije podneo |
| Saznao sam da treba da dobijem injekciju | “Sigurno će da boli!” | Strah | Verovatno neće, imam anesteziju gelom |
📌 Ova vežba pomaže da oslobodiš glavu od paničnih misli i zameniš ih realnijim pogledima.
🟦 3. Dnevnik napretka – hronološki prikaz tvojih pobeda
Pravi svoju mapu uspeha.
| Datum | Korak | Kako sam se osećao? | Nagrada |
|---|---|---|---|
| 10. maj | Samo sam zvao ordinaciju | Bio sam uznemiren, ali sam uspeo | Kafa u omiljenom kafiću |
| 15. maj | Prvi put ušao u čekaonicu | Napet, ali nisam odustao | Serija koju volim |
| 20. maj | Prvi pregled bez bola | Laknulo mi je, osećao sam se hrabro | Čokolada! 😊 |
📌 Dnevnik pokazuje da ideš napred, čak i kad ti deluje da stojiš.
🌱 Saveti za uspešno vođenje dnevnika
- Piši rukom ako možeš – to više povezuje um i emocije
- Piši bez cenzure – sve što misliš je dozvoljeno
- Ne moraš svaki dan – piši kad god imaš potrebu
- Koristi boje, stikere, crteže – dnevnik je tvoj
- Ne sudi sebi – tvoj strah je stvaran, ali i tvoja snaga
💡 Šta kažu pacijenti koji su vodili dnevnik?
“Mislila sam da je glupo. A onda sam posle tri meseca pročitala kako sam prvi put jedva zakoračila u ordinaciju – i shvatila koliko sam daleko stigla.”
“Dnevnik mi je pomogao da shvatim da moje misli lažu. Da nisam u opasnosti – već da sam samo uplašen. I da to može da prođe.”
Tvoje misli nisu neprijatelji – ali ih moraš upoznati
Vođenje dnevnika nije “pisanje za školu”. To je pisanje za sebe.
Da sretneš svoj strah. Da ga staviš na papir. Da ga posmatraš – i prevaziđeš.
📌 Dnevnik ne leči zube – ali leči odnose sa sobom.
📌 Dnevnik ne briše strah – ali ga pretvara u priču o hrabrosti.
Tvoja. Iskrena. U rukopisu.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Autor teksta je:
dr Dušan Ostojić, stomatolog,
specijalista oralne hirurgije
Kontakt: