Strah od zubara nije samo strah od bola. Kao stomatolog koji vi\u0161e od 20 godina radi isklju\u010divo sa pacijentima koji se boje zubara<\/strong>, imao sam priliku da u\u0111em duboko u korene ovog straha. Do sada sam pomogao vi\u0161e od 2000 pacijenata da prebrode dentofobiju. I veruj mi \u2013 svaka pobeda nad strahom po\u010dinje \u2013 re\u010dima<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Zato sam pokrenuo blog.<\/p>\n\n\n\n Ne kao promociju struke. Ve\u0107 kao putanju<\/strong> za one koji se ose\u0107aju usamljeno, upla\u0161eno jer ne mogu da sednu u zubarsku stolicu bez stresa.<\/p>\n\n\n\n U ovom tekstu \u017eelim da ti poka\u017eem za\u0161to blog mo\u017ee biti lekovit<\/strong>, <\/p>\n\n\n\n i kako moja pri\u010da<\/strong> mo\u017ee postati izvor nade za hiljade drugih<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Prema knjizi The Fearful Dental Patient<\/em> (Weiner, 2010), jedan od klju\u010dnih razloga za\u0161to strah opstaje jeste osamljeno iskustvo<\/strong>: osoba misli da je jedina koja se boji. I tada se ne\u0161to de\u0161ava: osoba se vi\u0161e ne ose\u0107a sama.<\/strong> \ud83d\udccc Blog mo\u017ee da bude mesto gde strah dobija ime, oblik \u2013 i izlaz.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pre vi\u0161e godina, imao sam pacijentkinju koja je do\u0161la posle 12 godina izbegavanja zubara<\/strong>. Tresla se, plakala i rekla: “Znam da nisam normalna. Imam 37 godina i ne smem kod zubara.”<\/em><\/p>\n\n\n\n Zna\u0161 \u0161ta je rekla kada je prvi put sela u stolicu i izdr\u017eala pregled?<\/p>\n\n\n\n \ud83d\udde3 “Da sam ranije pro\u010ditala da ovo \u0161to ose\u0107am ima ime i da nisam sama, mo\u017eda bih ranije potra\u017eila pomo\u0107.”<\/em><\/p>\n\n\n\n Tada sam shvatio: treba vi\u0161e re\u010di u ovom svetu. Vi\u0161e razumevanja. Vi\u0161e istina.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zato sam krenuo da pi\u0161em. Evo nekoliko klju\u010dnih na\u010dina:<\/p>\n\n\n\n Ljudi koji se boje zubara \u010desto veruju da su “\u010dudni”, “preosetljivi” ili “nezreli”. “Imam 45 godina. I jo\u0161 uvek mi zadrhti ruka pred ordinacijom.”<\/p>\n\n\n\n “Kao dete sam imao traumati\u010dno iskustvo. Od tada nisam kro\u010dio kod zubara.”<\/p>\n\n\n\n “Samo mi je neko trebao da ka\u017ee da ne moram sve danas. Da mogu da u\u0111em, sedim, iza\u0111em \u2013 i da je i to dovoljno.”<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n \ud83d\udccc Ose\u0107aj da nisi sam \u2013 ve\u0107 je polovinu straha razbio.<\/em><\/p>\n\n\n\n Blog je prilika da kompleksnu psihologiju objasnimo jezikom srednjo\u0161kolca.<\/strong> \ud83e\udde0 “Tvoj mozak pamti bol i paniku kao da su opasnost. To nije slabost \u2013 to je tvoja biologija. Ali mo\u017ee\u0161 nau\u010diti da je reprogramira\u0161.”<\/p>\n\n\n\n \ud83d\udccc Kada zna\u0161 kako strah funkcioni\u0161e, vi\u0161e nisi njegov rob \u2013 ve\u0107 u\u010ditelj.<\/em><\/p>\n\n\n\n Svaki blog post mo\u017ee sadr\u017eati:<\/p>\n\n\n\n Na primer: \ud83d\udccc Ljudi vole kada znaju ne samo za\u0161to, ve\u0107 i \u0161ta ta\u010dno da urade<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Blog je kao putokaz: Jedna poruka kao:<\/p>\n\n\n\n “Danas sam oti\u0161ao kod zubara. Samo sam sedeo 5 minuta. Ali to je prvi put posle 10 godina. I ne stidim se vi\u0161e.” \ud83d\udccc Tvoje iskustvo, koliko god ti se \u010dinilo li\u010dno i \u201emalo\u201c, nekome je svetionik.<\/em><\/p>\n\n\n\n Strah se ne pobe\u0111uje jednim potezom. Zato:<\/p>\n\n\n\n \ud83d\udccc Blog posve\u0107en strahu od zubara nije samo stranica na internetu. To je mesto susreta izme\u0111u straha i hrabrosti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Tvoj neustra\u0161iv osmeh ne po\u010dinje kad nestane strah. :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::<\/p>\n\n\n\n Autor teksta je:<\/p>\n\n\n\n dr Du\u0161an Ostoji\u0107, stomatolog, <\/p>\n\n\n\n specijalista oralne hirurgije<\/p>\n\n\n\n Kontakt:<\/p>\n\n\n\n
To je \u010desto strah od gubitka kontrole, poni\u017eenja, neprijatnih uspomena i neizvesnosti<\/strong>.
I upravo zato je tako tvrdokoran.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n\ud83d\udcd6 Strah se ne le\u010di samo lekovima \u2013 ve\u0107 i re\u010dima<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
A onda nai\u0111e na tekst. Na pri\u010du. Na tu\u0111e re\u010di koje ka\u017eu:
\ud83d\udc49 “I ja sam se bojao.”<\/em>
\ud83d\udc49 “I meni je bilo sramota.”<\/em>
\ud83d\udc49 “I ja sam godinama izbegavao.”<\/em><\/p>\n\n\n\n
I to je prva isceljuju\u0107a iskra<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n\u270d\ufe0f Moja pri\u010da: Za\u0161to sam po\u010deo da pi\u0161em?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Svaki tekst bio je most izme\u0111u straha i nade<\/strong>.
I ljudi su po\u010deli da se javljaju. Da pi\u0161u svoje pri\u010de. Da se vra\u0107aju zubaru.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n\ud83d\udca1 Kako blog konkretno poma\u017ee ljudima koji se boje zubara?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n1. \u2705 Normalizuje strah \u2013 “Nisam jedini”<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
A onda na blogu pro\u010ditaju:<\/p>\n\n\n\n\n
\n\n\n\n2. \u2705 Obja\u0161njava mehanizme straha na jednostavan na\u010din<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
Na primer:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n3. \u2705 Daje konkretne alate i tehnike<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n
\ud83e\uddd8\u200d\u2640\ufe0f “Di\u0161i 4-7-8 pre nego \u0161to u\u0111e\u0161 u ordinaciju.”<\/em>
\ud83d\udde3 “Reci zubaru: ‘Ja imam strah, treba\u0107e mi pauze.'”<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n4. \u2705 Podse\u0107a da je mogu\u0107e \u2013 i da drugi to ve\u0107 rade<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\ud83d\udccc “Nisam jo\u0161 stigao do kraja. Ali sada idem.”<\/em>
Kada neko pro\u010dita tu\u0111e napredovanje, budi mu se vera u sopstvenu promenu<\/strong> na bolje.<\/p>\n\n\n\n\n
\u2026mo\u017ee pokrenuti lavinu promene kod \u010ditaoca.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n
\n\n\n\n\ud83e\udded A kako da ti pi\u0161e\u0161? (Ako \u017eeli\u0161 da pokrene\u0161 sopstveni blog)<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\n
\n\n\n\n\ud83d\udcac Poruka za kraj: Blog ne le\u010di zube \u2013 ali le\u010di usamljenost<\/strong>.<\/h2>\n\n\n\n
Pobe\u0111uje se korak po korak<\/strong>, uz re\u010di koje te nose.<\/p>\n\n\n\n\n
Po\u010dinje kada odlu\u010di\u0161 da se pojavi\u0161 u novoj ulozi \u2013 i podeli\u0161 je sa nama.<\/strong><\/p>\n\n\n\n